Radili ste test inteligencije i rezultat vas je pomalo razočarao jer niste natprosečni kako ste mislili?
Ako verujete Hauardu Gardneru, to ništa ne mora da znači. Profesor psihologije na Harvardu je 1983. godine napravio revoluciju – u knjizi “Okvir mišljenja” prvi put je spomenuo teoriju o višestrukoj inteligenciji. Po toj teoriji, ljudi nemaju isti um, niti iste snage i slabosti, već na različite načine obrađuju informacije. Neko za to koristi reči, neko brojeve, neko telo – zajedničko je da su svi ti načini relativno nezavisni jedan od drugog. Gardnerova teorija uperila je prst u oko standardnoj koja naglašava vezu između različitih sposobnosti, kao i testove inteligencije koji mahom mere logičke, prostorne i lingvističke sposobnosti.
A njih ima mnogo više, tvrdi Gardner koji je identifikovao sedam dimenzija inteligencije: lingvističku, logičko-matematičku, muzičku, prostornu, telesno-kinetičku, interpersonalnu, intrapersonalnu.
Lingvistička ili jezička
Novinari, advokati, profesori, ljubitelji pisane reči i debata poseduju lingvističku inteligenciju.
Oni vole da se igraju rečima, dobro pamte, lepo pišu, ali i govore i skloni su detaljnim objašnjenjima.
Logičko-matematička
Neko uživa u prirodi, neko u filmovima, a vlasnicima ove inteligencije omiljena zabava su rebusi, zagonetke, mozgalice.
Briljiraju u ovim oblastima, kao i svemu što ima veze sa brojevima, apstraktnim idejama, obrascima i šemama. Među njima su matematičari, inženjeri, programeri, ekonomisti, računovođe, lekari.
Prostorna
Ako ste se ikada izgubili u nepoznatom gradu i ni mapa vam nije pomogla u snalaženju, verovatno vam ova dimenzija nije jača strana. Od sada na put krećite sa osobama koje su dobre u vizualizaciji prostora jer one pravilno čitaju mape.
Prostorna inteligencija je razvijena mahom kod arhitekata, ali i kod ljudi koji uživaju u sklapanju puzli, slikanju, crtanju. Pod ruku sa prostornom inteligencijom obično ide bujna mašta.
Muzička
Prijatelji beže kad počnete da pevate, a niste se kvalifikovali ni za hor u osnovnoj školi?
Nažalost, fali vam muzička inteligencija koju ne poseduju samo muzičari i kompozitori, već i svi oni koji lako prepoznaju tonove, ritmove i druge muzičke obrasce.
Telesno-kinetička
Šeprtlje i vlasnici “bušnih” ruku ne mogu se ponositi telesno-kinetičkom inteligencijom.
Ali, zato mogu plesači, atletičari, glumci, manekeni i svi koji se skladno kreću, dobro se osećaju u svom telu i koriste ga kako bi se izrazili. U ovoj grupi su i hirurzi i zanatlije vešte sa rukama i sa dobrom fizičkom koordinacijom.
Međuljudska ili socijalna
Psiholozi, diplomate, političari, filozofi uglavnom imaju razvijenu interpersonalnu inteligenciju koja podrazumeva “čitanje” drugih, njihovih namera, želja, motiva.
Odlični su u uspostavljanju dobrih odnosa sa ljudima, ali i u rešavanju konflikata. Imaju razvijenu empatiju, verbalne i neverbalne sposobnosti i širinu da situaciju posmatraju iz više uglova.
Intrapersonalna ili analitična
Prisutna je kod introvertnih ljudi sklonih introspekciji i analiziranju sebe, drugih, okoline.
Ove osobe, među kojima su najčešće filozofi i pisci, u dosluhu su sa sobom i često im je potrebna samoća kako bi sredili misli.
U novijim radovima, Gardner razmatra još dve dimenzije inteligencije: naturalističku (prirodnu) i egzistencijalnu. Prva je dočekana sa dosta otpora, a razvijena je kod pojedinaca koji su u skladu sa prirodom. Reč je najčešće o ekolozima, biolozima, poljoprivrednicima, baštovanima i svima koji su zainteresovani za očuvanje okoline i koji su svesni da sve u prirodi utiče jedno na drugo. Egzistencijalnu poseduju osobe koje se dobro snalaze u životu, shvataju važnost određenog trenutka i pametno koriste svoje šanse.
