POTRESNA ISPOVEST ISIDORE BJELICE: Poznata književnica objavila NAJTUŽNIJI STATUS do sada (FOTO)

Isidora Bjelica
instagram.com/isidorabjelicapajkic/

Isidora Bjelica objavila je na Instagramu možda njen najtužniji status do sada, a šta je napisala poznata književnica, u nastavku vam prenosimo u celosti.

 

Spisateljica Isidora Bjelica se već duže vreme bori sa opakom bolešću, kancerom. Iako se sve ovo vreme trudila da ostane pozitivna i da se svim silama bori za život, ovoga puta iznela je nešto drugačije mišljenje koje je rastužilo sve one koji je prate.

Naime, ona je na Instagramu objavila možda njen najtužniji status do sada, a šta je napisala poznata književnica, u nastavku vam prenosimo u celosti:

“Dođe tren, kada iako si se čitav život plašio smrti, počinješ da je priželjkuješ i da joj se raduješ iz dubine duše. To je onaj tren kada ti se srce od bola i razočarenja već pretvorilo u prašinu, kad si isplakao sve suze i zbog drugih i sebe, kada ti je teskoba samoće toliko teška, a razočarenja u ljude tako bolno da samo čezneš za putem za koji ne moraš da se pakuješ i za koji ti neće trebati telefon…. dođe dan kad si toliko izranjavan i umoran, toliko izdan i ostavljen da još samo u Njoj vidiš spas…

To je onaj dan kad više ne možeš da primaš loše vesti i još gore prognoze, dan u kome se raduješ što više nećeš ići na skenere i čekati tumor markere ni pokušati da nađeš odgovor koja vena još može da se napipa… dan u kome znaš da nećeš više morati da sahranjuješ nikog koga voliš jer je ostala još samo jedna sahrana…

To je ona nada da više nećeš osećati onu bolnu nemoć pred svim zlom ovog sveta i da nećeš morati da se pravdaš za sve zbog čega te mrze iako im nisi ništa uradio osim što si omanuo u svakom pogledu iako si radio najbolje što znaš…

To je onaj dan kad znaš da će ti i ledeni zagrljaj smrti biti nežniji i topliji od svih onih lažnih zagrljaja onih koji su se umorili od tvoje bolesti i onoga što je bolest u pustošenju napravila od tebe…

To je onaj dan nade da će sve patnje najzad biti završene i da nećeš više nikada morati da smišljaš kako da platiš novi lek ili kako da se posle 46 hemoterapije popneš na peti sprat.

To je onaj dan kad se ponadaš da će biti izbrisana sva jeziva sećanja i povrede, zli jezici ali i umor i ravnodušnost onih zbog kojih si živeo…

To je onaj dan kad vidiš spas samo u onome od čega ti se nekad ledila krv u žilama… da, dođe takvo jutro, i znaš da nisi odabran da imaš brzu i slatku smrt kao ljubavni sudar na slepo, znaš da je natenane, bolno i u ropcu i sa očajnim tajmimgom i opet joj se raduješ iz srca jer se nadaš da će njen milostivi zagrljaj najzad prebrisati sve tvoje tuge, osame, bolove i suze i da nećeš morati da odgovaraš nikome osim dragom Bogu...

Da, dođe takav dan kada se nadaš onome čega si se najviše plašio, kada se raduješ onome protiv čega si se borio.”

Dodje tren , kada iako si se čitav život plašio smrti , počinješ da je priželjkuješ i da joj se raduješ iz dubine duše. To je onaj tren kada ti se srce od bola i razočarenja već pretvorilo u prašinu , kad si isplakao sve suze i zbog drugih i sebe, kada ti je teskoba samoće toliko teška, a razočarenja u ljude tako bolno da samo čezneš za putem za koji ne moraš da se pakuješ i za koji ti neće trebati telefon.... dodje dan kad si toliko izranjavan i umoran, toliko izdan i ostavljen da još samo u Njoj vidiš spas... to je onaj dan kad više ne možeš da primaš loše vesti i još gore prognoze, dan u kome se raduješ što više neceš ići na skenere i čekati tumor markere ni pokušati da nadješ odgovor koja vena još može da se napipa...dan u kome znaš da neceš više morati da sahranjuješ nikog koga voliš jer je ostala još samo jedna sahrana... to je ona nada da više nećeś osećati onu bolnu nemoć pred svim zlom ovog sveta i da nećeś morati da se pravdaš za sve zbog čega te mrze iako im nisi ništa uradio osim što si omanuo u svakom pogledu iako si radio najbolje što znaš... To je onaj dan kad znaš da će ti i ledeni zagrljaj smrti biti nežniji i topliji od svih onih lažnih zagrljaja onih koji su se umorili od tvoje bolesti i onoga što je bolest u pustošenju napravila od tebe... To je onaj dan nade da će sve patnje najzad biti završene i da nećeš više nikada morati da smišljaš kako da platiš novi lek ili kako da se posle 46 hemoterapije popneš na 5 sprat. To je onaj dan kad se ponadaš da će biti izbrisana sva jeziva sećanja i povrede, zli jezici ali i umor i ravnodušnost onih zbog kojih si živeo... to je onaj dan kad vidiš spas samo u onome od čega ti se nekad ledila krv u žilama... da ,dodje takvo jutro, i znaš da nisi odabran da imaš brzu i slatku smrt kao ljubavni sudar na slepo, znaš da je natenane, bolno i u ropcu i sa očajnim tajmimgom i opet joj se raduješ iz srca jer se nadaš da će njen milostivi zagrljaj najzad prebrisati sve tvoje tuge, osame, bolove i suze i da nećeš morati da odgovaraš nikome osim dragom Bogu...Da, dodje takav dan kada se nadaš onome čega si se najviše plašio, kada se raduješ onome protiv čega si se borio

A post shared by Isidora Bjelica (@isidorabjelicapajkic) on



loading...