Pihtije su se našle na neslavnom prvom mestu, a za njima slede: rezanci s makom, slatko, popara, riblji paprikaš, srpska salata, svadbarski kupus, proja, čvarci, podvarak.
Tim povodom u emisiji “Mi danas” na K1 televiziji gostovali su Elizabet Duong, jutjuberka vjetnamskog porekla iz Australije i Đorđe Klipić, šef restorana „Čajkovski“ u čuvenom hotelu „Moskva“ u Beogradu.
— Od ljudi koji dolaze sa strane do sada sam čuo samo najbolje stvari o našoj hrani, a radio sam i u kuhinjama van Srbije. Prvi put čujem tako loše stvari o našoj kuhinji. Mogu da razumem da je nekome možda „jaka“ kuhinja i da su jela “energičnija”, ali isto tako ih smatram kvalitetnim. Samo je stvar ukusa šta se kome dopada – rekao je Klipić na K1 televiziji.
Pečenje sa renom i čvarci
Elizabet Duong koja trenutno živi u Srbiji oduševljena je našom hranom.
— Srpsku hranu bih mogla da jedem ceo život, toliko mi se dopada. U Australiji imamo miks hrane: jede se meso, roštilj i naše verzije pita, a ima i slatkiša – rekla je simpatična Australijanka vjetnamskog porekla u emisiji “Mi danas” na K1 televiziji.
Prema njenim rečima zna da “pretera” sa srpskom hranom.
— Pečenje sa renom mi je omiljeno. To obožavam da jedem za praznike. Na drugom mestu su mi čvarci. Ne smem da kupim kutiju čvaraka jer pojedem sve odjednom. Onda dobijem stomaćić i „šlauf“. Tada nosim nešto komotno da mogu malo da se opustim. U Beogradu jedem svuda po malo. Imala sam dečka koji je bio sa sela, pa smo zajedno išli kod njegovih na selo. Naučila sam kako da napravim ajvar i gledala sam kako peče rakiju. Svašta sam jela, jer kada si stranac u novoj zemlji želiš da probaš od svega po malo. Ali sve malo u Srbiji znači baš puno – kaže Liz.
Srpska kuhinja najbolja u regionu
Đorđe Klipić kaže da je naša kuhinja najbolja u regionu ali i šire.
— U inostranstvu sam bio angažovan da bih spremao jela srpske tradicionalne kuhinje. Ljudi su obožavali naše restorane. Gde je bila balkanska kuhinja tu smo imali najviše gostiju. To što su stranci pihtije najlošije ocenili sve to je stvar ukusa. Sve to može da se napravi na neki moderniji način i da se „upakuje“ drugačije. Recimo, nama Srbima su praznici nezamislivi bez sarme. Smatram da smo mnogo bogatiji od regiona kada je reč o namirnicama i kvalitetu sireva i svih ostalih delikatesa koji ovde mogu da se pronađu – kaže šef kuhinje u hotelu „Moskva“.
Pravi paradajz
Liz nije imala priliku da proba “pravi” paradajz dok nije došla u Srbiju.
— Prvi put ikada sam probala pravi paradajz u Srbiji. Mnogo je sočan i sladak. Dok nisam došla u Srbiju mislila sam da paradajz ima ukus plastike kao što je to slučaj u Australiji. Voće i povrće vam je super i prirodno. Kuvam svašta od srpske hrane, a u Australiji sam naučila kako da napravim sarmu. Pravila sam još i punjene paprike i pasulj – kaže simpatična Liz.
U „Moskvi“ nema industrijskih namirnica
Klipić kaže da namirnice nabavljaju samo od domaćih proizvođača.
— Dobili smo priliku i privilegiju da u restoranu „Čajkovski“ osvežimo prostor jer hotel „Moskva“ zaslužuje nešto novo. Mnogo se trudimo oko odabira namirnica i vodimo računa o geografskom poreklu svih namirnica. Nemamo uopšte industrijske namirnice u našoj kuhinji, apsolutno nijednu. Nabavljamo ih od manjih proizvođača, obilazimo razna mesta i biramo non-stop nešto novo. Dajemo priliku svim manjim domaćinstvima da učestvuju u tome i to se stvarno dobro pokazalo. Što se tiče sarme i priča o tome da vode poreklo iz Turske, rekao bih da je to mit. Prihvatam ih kao naše jelo – rekao je Klipić u emisiji “Mi danas” na K1 televiziji.
Šta jedu stranci?
Đorđe je otkrio šta stranci najčešće naručuju u hotelu „Moskva“.
— Kada dođu stranci, prvo pitanje je: Da li imate ćevape? Mi uvek predlažemo naša tradicionalna jela kao što su jagnjetina pod sačem, čvarci, ajvar, kajmak… S jedne strane mogu da razumem ljude koji su ljubitelji pihtija i ljude koji ih uopšte ne jedu. Mnogo zavisi od toga gde ste probali pihtije, jer ih ljudi ne spremaju na isti način. To je isto kao kada bi otišli u Italiju i rekli da je pica svuda dobra, a nije. To je slučaj i ovde. Zavisi gde su „istražitelji“ pomenutog sajta probali pihtije, zašto su ih tako ocenili i da li im je uopšte to jelo leglo ili nije. U surinamskoj kuhinji postoji nešto slično pihtijama. Jezik i mozak su i sada delikatesi. Naša država je bogata vrhunskim sirevima, Italijani vrhunskim testeninama, mi imamo mnogo bolje meso nego bilo ko u okolini i onda kada se uklope sve te stvari, što je izuzetno lako, dobije se jelo dopadljivo ljudima. Kod nas u restoranu kuvamo jela od divljači i ljudi su oduševljeni. To su neke stvari koje ne mogu da se pojedu svuda. Od skoro je kod nas postao popularan sir od magarca, koji je jako skup, a pun je vitamina – kaže Klipić.
Koja jela Elizabet Duong najviše voli?
Liz kaže da joj “malo” nedostaje vijetnamska kuhinja.
— Za surinamsku kuhinju moraju baš da se traže sastojci, zbog začina i sosova. Vjetnamska hrana mi najviše nedostaje. Jednom prilikom sam nosila rakiju iz Srbije u Vjetnam za jednog Srbina. Samo to je tražio – ispričala je Liz anegdotu i navela kojim redosledom je rangirala omiljena srpska jela:
— Na prvom mestu je pečenje, zatim idu čvarci, pa riblja čorba, teletina pod sačem, a hrana koju ne volim su džigerica i pihtije – rekla je Liz.
Savet mladim kuvarima
Šef Đorđe Klipić istakao je da hrana mora da se priprema na pravi način i dao savet mladim kolegama i onima koji tek razmišljaju da uđu profesionalno u svet gastronomije.
— Probali smo sve i videli sve. Radimo šta god se od nas traži i možemo svašta da spremimo. Smatram da bi sva deca koja se ovde školuju trebalo najpre sve da nauče o svojoj kuhinji, kulturi svoje zemlje i tome koliko smo bogati raznim namirnicama. Način na koji mi ovde u Srbiji možemo da pripremimo hranu je mnogo kvalitetniji i zdraviji od svih Evropljana oko nas, a da ne govorim šire. Vodimo računa da hrana bude zdrava i da se kuva na način koji najmanje narušava kvalitet hrane. Gde god da sam bio i radio u inostranstvu, o tome se nije toliko vodilo računa. Koriste se polupripremljene namirnice, namirnice iz kesice i začini koji sadrže dosta hemijskih sredstava. Toga u našoj kuhinji nema. Kajmak je specifičan, niko ga ne pravi u našoj okolini. Kada sam živeo po Evropi uvek je bilo: Ponesi rakiju i kajmak. Imao sam kolegu Vjetnamca koji je sa nama radio u restoranu u Pragu, on je bio lud za našim rebarcima. Ja obožavam da jedem testeninu i meso, jer bez njega se ne može živeti, i ribu – rekao je Klipić u emisiji “Mi danas” na K1 televiziji.
