Ljudi sa kojima ćete razgovarati profesionalci su u svojoj oblasti, poseduju znanja iz oblasti psihologije ponašanja, tako da će znati ako ne govorite istinu.

Imaće blago predznanje o vama iz vaše biografije, ali vi ostavljate konačan utisak svojom pojavom i načinom razgovora.

Zato ne brinite o nedostatku iskustva ili znanja, već pokušajte da se dobro pripremite i izvučete maksimum iz situacije.

Prvo predstavljanje je putem internet mreža, kao što je npr. Linkedin ili kreiranje profila na sajtovima za zapošljavanje (npr, na sajtu infostud). To će biti vaš virtuelni CV, gde će svi koji traže radnika moći da vas nađu. Standardnu verziju CV-ja u vidu teksta napišite što jasnije, i bez lažnog predstavljanja. Neka bude dobar vizuelno – čitko napisan, uredno formatiran, a na fotografiji izgledajte profesionalno. Ne pravite CV za druge, već da predstavite sebe, zato se potrudite i ne stavljajte slike iz noćnog izlaska ili sa mora! Pazite na pravopis. Dajte svoj CV nekom da pogleda, da izbegnete slovne i gramatičke greške, ne morate već u startu zaraditi minus.

Priprema za razgovor podrazumeva da saznate što više o kompaniji i njenom poslovanju, i da se pravilno obučete. Znanja, veštine, jezike, iskustvo i preporuke stiču se vremenom, i to nije nešto što se spremi preko noći.

Priprema za konkretna pitanja

Pripremite sebe, bićete opušteniji. Razmislite o svojim dosadašnjim dostignućima i veštinama. U skladu sa pozicijom za koju konkurišete pronađite svoje prednosti koje ćete potkrepiti navođenjem iskustva. Prilikom osvrta na iskustva, ne isključujte poslove na kojima niste bili zvanično prijavljeni ili neformalna iskustva. Nekad su presudne veštine i znanja stečena mimo formalnog obrazovanja u školama i na univerzitetima.

Sve češće poslodavci očekuju od vas upravo ovakva iskustva i priznaju ih. Možda će upravo to praviti značajnu razliku između vas i drugih kandidata. Prisetite se šta bi vam sve moglo koristiti.

Takođe razmislite o svojim odgovorima na potencijalna pitanja. Na svakom razgovoru za posao možete očekivati nekoliko ustaljenih pitanja.

Neizbežno je ono “Kažite nam nešto više o sebi…” Predstavite se kratko, uz navođenje osnovnih stvari, to je ionako samo uvod, tek će vas propitivati. Ali neka to bude jednostavno i efektno. Činjenice začinite nekom simpatičnom karakteristikom koja će ostaviti utisak.

Među očekivanim pitanjima su pitanja o vašoj ličnosti – Čime se ponosite, da li ste organizovani, vaša glavna prednost, vaša slabost, vaši ciljevi u životu i da li ste timski igrač… Da biste utvrdili vaše veštine, postaviće vam pitanja o konkretnim situacijama – Kako ste rešili određeni problem, zašto baš tako, kako ste time unapredili posao…

Odgovori na neka pitanja pokazuju vaš stav o poslu – Koliku platu očekujete, kakvo radno vreme prihvatate i da li imate nešto protiv prekovremenog rada samo su neka od pitanja…

Bez obzira za kakvu poziciju konkurišete, poslodavac će pokušati da utvrdi vaš način komunikacije – Kako reagujete kada morate da saopštite lošu vest, kako primate loše kritike, šta činite kada ste na ivici strpljenja…

Šta obući?

Nakon što razmislite o potencijalnim pitanjima i odgovorima, isplanirajte i šta ćete obući. Vrlo je važan prvi utisak kada se pojavite – da li ste prijatni ili ne.

Dalje, ne možete reći da odevanje ne govori o osobi – Da li ste došli neformalno obučeni, u neispeglanoj garderobi ili čak sa flekicama, da li ste prikladno obučeni u skladu sa radnim okruženjem – sve to govori da ste osoba koja (ni)je odgovorna, koja sve ostavlja za poslednji trenutak, koja je neuredna, koja ne poštuje ni sebe, ni radno mesto, da ste osoba koja ne voli pravila, da ste kreativni, da poštujete posao za koji konkurišete. Na primer – ako ste na razgovor došli u košulji i pantalonama, iako to niko nije zahtevao, to znači da i sebe i taj posao smatrate ozbiljnim i bitnim. Suprotno tome, ako se pojavite u farmerkama i žuto-zelenoj duks jakni sa natpisom Brazil, to znači da očekujete opuštenu atmosferu u radnom okruženju, ali ne mora da znači da niste spremni da ozbiljno radite. Sve ovo velikim delom zavisi i od mesta za koje konkurišete.

Ali nikad ne dozvolite sebi da se pojavite u iznošenoj odeći, neispeglanoj, prljavih cipela, neuredne kose. Pogledajte se u ogledalo i preispitajte se – Šta biste rekli da je kod vas došla ovakva osoba. Odelo ne čini čoveka, ali mnogo govori o njemu. Vaša pojava ostaviće prvi utisak, a prvi utisak se teško popravlja.

Za vreme razgovora

Pre svega, pojavite se malo ranije. Bolje nego da kasnite!

Trema je neizbežna, jer koliko god dobri bili u svom poslu i imali samopouzdanja, nijedan čovek nije u potpunosti opušten dok ga preispituju.

Ovo naročito važi u novom okruženju i u situacijama od kojih mnogo očekujete. Pokušajte da tremu svedete na minimum, a u tome će vam pomoći upravo gore navedene pripreme.

Obratite pažnju na neverbalnu komunikaciju. Osim onoga što govorite, stručnjaci sa kojima razgovarate primetiće i ton govora, pauze u govoru… A još više pažnje privlače mimika i gestikulacija.

Da li mlatite rukama dok govorite? Bolje nemojte. Gledanje u oči je znak poštovanja, a mnogi smatraju da ako skrećete pogled to znači da ne govorite istinu. Ipak, budite prirodni, nemojte sve vreme fiksirati sagovornika očima, buljiti u njega. Ako je više ljudi u prostoriji pogledajte i u nekog od njih dok govrite. Ako gledate samo u jednog, može delovati čudno, a vi ćete imati osećaj nelagodnosti jer ostali sve vreme motre na vas. Ovako, kada vam se sretnu pogledi ostvarićete dvosmernu komunikaciju, biće vam opuštenije.

Blagi osmeh će odlediti svaku situaciju, a ne morate biti ekspert za to. Nemojte se baš sve vreme usiljeno smešiti, već neka situacija ide prirodnim tokom.

Govor tela može biti agresivan, ljubazan, nezainteresovan, zatvoren, odbramben, emotivan, otvoren, samouveren, spreman na akciju, opušten, zavodljiv i submisivan. Prilagodite se situaciji. Ljudi često zanemaruju efekte neverbalne komunikacije, a zanimljivo je da ljudi češće veruju neverbalnom izražavanju nego izgovorenim rečima.

U toku razgovora očekujte da ćete dobiti mogućnost da i vi postavite pitanja. Ne budite uzdržani, ako vas zanima nešto što već nisu naveli, pitajte. Radno vreme, rad vikendom, rad u timu, plata – u redu je pitati. Zainteresovani ste za posao i držite do sebe. Niste došli da klimate glavom.