Ako sad odem od nje, ostaću bez svega i moraću da se vratim u kuću svojih roditelja, a to ne želim. I dok nađem drugi posao će opet proći meseci.

 

Da, ja sam postao muška sponzoruša. Nije me sram, ali mogu reći da sam zažalio što sam ušao u brak sa užasnom osobom koja je grozna prema meni. Nisam hteo takav život i da moram da budem sa ženom koja će me finansirati, ali tako je ispalo. Nisam nikada radio. Završio sam fakultet, tražio posao i naravno ništa. Evo ovo pišem sad dok mi žene nema kući jer da vidi šao radim, poludela bi. Ali da krenem iz početka da shvatite koliko mi je teško.

Pre 3 godine smo se upoznali. Ja sam završio fakultet i to jedva i krenuo u potragu za poslom. Bio sam na gomili razgovora i nikada ništa. Nisam jednostavno mogao da nađem posao. Niko me nije hteo. Živeo sam u to vreme sa roditeljima, ali mi je naravno bio već problem to jer ja sam sve stariji i želim slobodu, a sloboda košta. Zaposlio sam se kao konobar u jednom kafiću na moru. Bio je to sezonski posao i ok plaćen. I tako sam upoznao svoju buduću ženu.

Ja sam konobarisao, a ona je sedela sa prijateljicama na piću. I tako je par dana s njima dolazila u taj kafić jer su bile u kući blizu, pa posle kupanja na piće. Krenuli smo u spiku i tako smo se upoznali. Pitala me je da li želim s njima posle posla napolje i naravno pristao sam. Zašto da ne, nisam ništa imao pametnije. Da ne dužim, mi smo završili to leto zajedno. Iskreno da vam kažem, u tom trenutku nisam znao da ima brdo novca. Tako da mi se sviđala, ali da kasnije sam zažalio zbog toga. Kako smo bili neko vreme zajedno, shvatio sam da je lovatorka i da joj nije ništa problem da kupi. A i ona je shvatila da ja nemam love, ali joj to nije bio problem.

Nismo o tome pričali, ali nekako je pristala da me finansira. Putovanja i takve stvari koje ja nisam mogao da plaćam plaćala je ona. Naravno i ja bih ponekada kao počastio, ali to je sve bilo u rangu koliko sam zarađivao. Prošlo je od našeg upoznavanja godinu i nešto sitno i mi smo odlučili da se uzmemo. Ne znam, u tom trenutku mi se činilo da je volim. Da želim da budem s njom. Nisam toliko išao za novcem, ali nisam naravno imao kasnije problema što mi skoro sve plaća. Nekako sam se navikao na to, kao i ona.

Venčali smo se i ta bračna idila je trajala jedno 4 meseca. Dok ona nije okrenula celu priču i postala mi šefica. Šefica u smislu ona ima novac, a ja radim šta ona želi i može da mi naređuje. Bilo je tu i ružnih reči s njene strane i ima ih još uvek. Znači, ona mi kupuje stvari, ali prema meni može da se ponaša kako želi. Šta da vam kažem nego da sam poludeo i zažalio što sam ušao u taj brak. Ostavio sam sve poslove koje sam radio pre. Taj brak traje već skoro 2 godine i užasno mi je u njemu.

I zbog novca sam u njemu i trpim svakodnevne uvrede. Užasno mi je. Ne mogu vam opisati koliko mi je teško. Ali ako sad odem od nje, ostaću bez svega i moraću da se vratim u kuću svojih roditelja, a to ne želim. I dok nađem drugi posao će opet proći meseci. Eto, postao sam muška sponzoruša i ne znam kako da to promenim. Sve ću izgubiti ako odem. Ne želim nazad u prošlost, a ne želim ni da živim s takvom ženom. Stvarno ne znam šta da radim.

Saša



loading...