Sećate se DEVOJČICE U CRVENOM KAPUTIĆU iz “Šindlerove liste”? Danas je odrasla i postala PRAVI HEROJ (FOTO)

Od devojčice u crvenom kaputiću do žene u žutom prsluku. Olivija Dabrovska u kultnom ostvarenju Stivena Spilberga „Šindlerova lista“ pre 29 godina igrala je malu Jevrejku u crvenom kaputiću, i to je jedna od najupečatljivijih scena svetske kinematografije.

Printscreen

Pojavila se u klasiku iz 1993. godine kada je imala samo tri godine, a u međuvremenu je odrasla i postala pravi heroj, nakon što je otkriveno da pomaže izbeglicama na granici između Ukrajine i Poljske.

Kako se našla na tom zadatku, danas je na televiziji K1 otkrila Olivija.

– Imala sam tri godine kada sam igrala u filmu, a film sam prvi put gledala kada sam imala 11. Prerano je u tom uzrastu bilo gledati taj film, jer mi je bilo teško da shvatim da ljudi mogu da budu toliko surovi. Žalim što sam ga tako rano gledala, ali bila sam vrlo radoznalo dete i iako su se roditelji protivili morala sam da ga odgledam – kazala je Olivija Dabrovska u emisiji „Kec na jedanaest“ u koju se uključila iz okoline Krakova.

– Da sam važan deo tog filma shvatila sam u srednjoj školi, kada sam ga drugi put pogledala. Tada sam bila odrasla i film sam gledala iz drugačije perspektive, uz istorijske podatke koje sam tada znala. Teško je reći da volim film koji je toliko težak, ali činjenica je da je to jedno od najvažnijih ostvarenja u istoriji svetske kinematografije. Ponosna sam na to što sam deo nečeg tako velikog i važnog. Ljudi u celom svetu znaju za taj film i za devojčicu u crvenom kaputiću.

Printscreen

Za sebe kaže da je bivša glumica, jer nakon „Šindlerove liste“ nikada više nije glumila.

– Film je jako potresan i teško je pričati o njemu, ali svakako me je obeležio za ceo život. Bila je to samo uloga ali lično me je duboko drinuo i mislim da je to najvažniji momenat u mom životu. Ne mogu reći da me je ta uloga učinila boljom osobom, jer mislim da su za to prevashodno zaslužni moji roditelji. Imala sam normalan život i odrastala sam kao i sva druga deca. To je za mene zanimljiva priča koju mogu da ispričam, da se pohvalim, da pomislim: Možda imam neke glumačke veštine. To što volontiram i imam želju da pomažem ljudima nije zato što sam „devojčica u crvenom kaputiću“, već zato što sam Olivija Dabrovska. Kada sam počela da pomažem izbeglicama iz Ukrajine, nisam razmišljala o „Šindlerovoj listi“ – kazala je Olivija Aleksandri Jeftanović na K1 televiziji.

Na to da bi popularnost svoje uloge u Spilbergovom filmu mogla da iskoristi u humanitarne svrhe, podsetio je jedan od pratilaca na Instagramu.

Tokom prve nedelje rata u Ukrajini osetila sam duboku potrebu da se uključim i da pomognem. Razmišljala sam o tome: Šta će biti sa svim tim ljudima, ako se niko ne uključi? Sa majkom sam sa granice prevozila ljude širom zemlje, a potom se priključila i jednoj humanitarnoj organizaciji. S obzirom na to da što rat duže traje, ljudi ima sve više i teže ih je zbrinuti, pratilac na Instagramu mi je napisao da bih kao devojčica u crvenom kaputiću mogla da apelujem na ljude da skupimo novac potreban za prihvat i brigu. Iako ljudi ne poznaju mene imenom i prezimenom, znaju za devojčicu iz filma i iskoristila sam to kao poziv da pomognu – kazala je humanitarka iz Poljske. – Zato ste me i vi danas pozvali i nadam se da će se i ljudi iz Srbije uključiti u moju akciju.

Kako je kazala, posla je mnogo. Više nije na granici već za kompjuterom i telefonom.

– Trudim se da iskoristim ovu medijsku gužvu u dobre svrhe. Ono što sam ja videla je strašno i teško. Ovaj rat je tragedija običnih ljudi, jer svi oni pate zbog nečijih odluka i meni je to neprihvatljivo. Ovaj rat je za mene neprihvatljiv. Jasno i dalje vidim sve te slike. Više od 50 odsto svih izbeglica su deca, a više od 90 odsto izbeglih su žene sa decom. Teško je gledati bebe stare tek dve nedelje, zabrinute majke, tinejdžere koji su potpuno izgubljeni i ne razumeju šta se i zašto dešava. Ne razumeju zašto su morali da napuste svoje sobe sa igračkama, svoje kuće… Zašto su morali da odu i lutaju danima peške do granice, da žive sa osobama koje ne govore njihovim jezikom. Deca su šoku, traumatizovana, i verovatno će to ostati i kada se rat završi, možda i do kraja života. Pate i odrasli ali oni mogu da razumeju situaciju i da donose odluke. Deca to ne mogu. Taj njihov izgubljen pogled ne mogu da zaboravim. Kao da gledam devojčicu u crvenom kaputiću u svoj toj deci.

Kaže da kada je prvi put sa majkom otišla do granice Poljske i Ukrajine, nije znala koliko će dugo prevoziti izbegle.

– Prevozili smo ljude jer je u prvom talasu za tim bilo najviše potrebe. Ljudi su prelazili granicu, a nisu znali gde da idu. Četiri dana i četiri noći smo neprekidno ljude odvozili sa granice u poljske gradove. Niko ne može biti spreman da vidi takve slike. Jedan dečak je povraćao od iscrpljenosti, jer je sa porodicom četiri dana čekao da pređe granicu, a bilo je jako hladno. Potom brat i sestra koji su pobegli bez roditelja. Ta devojka od 19 godina nije mogla da ustane iz kreveta u centru za prihvat izbeglica zbog umora i šoka, odbijala je hranu. Prevezli smo ih do prijatelja u Krakovu, bili su prestravljeni. Sećam se svake priče, svake osobe koju sam prevezla. Priče su različite, ali ono što im je zajedničko je da je svaka tragična.

Milioni Ukrajinaca u Poljskoj

Olivija Dabrovska kazala je u emisiji „Kec na jedanaest“ da je u Poljskoj mnogo ljudi.

– Milioni izbeglica su u našoj zemlji i ma koliko se trudili ne možemo im svima pomoći. I nikada nije dovoljno ma koliko im pomagali. Ali, svi se trudimo i dajemo sve od sebe. I u Poljskoj, i u Moldaviji, Bugarskoj, Slovačkoj… Još je teže sada jer im više nije potreban samo prevoz. Svi smo mislili da će sve ovo kraće trajati. Potrebna im je hrana, odeća, dugoročni smeštaj. Gradovi u Poljskoj su prepuni izbeglica i ne znamo kako da ih zbrinemo. Zato prikupljam novac i tražim nove izvore finansiranja kako bismo pomogli što većem broju ljudi – kazala je Poljakinja na K1 televiziji.