Trenutno sanjamo više o putovanjima i odmorima. Jedva čekamo dok konačno ne brinemo napokon na plaži. Kako bi bilo lepo ponovo osetiti pesak pod nogama, a zatim se rashladiti u moru? Ali, zašto je more zapravo plavo?
Ponekad je olujna i siva, ponekad zelena poput nagnute baštenske bare. Plaže iz snova u južnom Pacifiku često se nalaze na tirkiznoj vodi. Međutim, najčešće nam se more predstavlja u tamnoplavoj boji. Kako dolazi do ljudske percepcije boje mora? Zašto nam okean uglavnom izgleda plavo?
– Mnogi ljudi misle da je more plavo jer je nebo plavo i odražava ga voda. Nažalost, to nije tako jednostavno – objašnjava prof. Tobias Kampfrath, profesor eksperimentalne fizike na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.
Pa zašto je onda okeansko plava?
Prema Kampfrathu, ovo je uglavnom povezano sa stepenom u kome molekuli vode reaguju na svetlosno zračenje.
Profesor objašnjava zašto je more plavo:
– Čim zrak sunca prodre u morsku vodu, istovremeno se odvijaju dva procesa: S jedne strane, voda upija svetlost. S druge strane, molekuli vode rasipaju ga u svim pravcima i tako može doći do naših očiju – objašnjava Kampfrath. Ova dva procesa osiguravaju da rasejana svetlost sadrži više komponenata plave nego crvene boje.
S jedne strane, ovo je zbog činjenice da se crvena svetlost jače apsorbuje od plave svetlosti.
– Ovo omogućava plavoj svetlosti da prodre dublje u vodu i tako se do nas rasprši sa više molekula vode – kaže Kampfrath. Pored toga, zbog svoje kraće talasne dužine, plava svetlost je mnogo jače rasejana od crvene koja ima mnogo veću talasnu dužinu. Tako se dešava da nam se more čini plavim.
Prema Kampfrathu, postoji i drugi razlog za intenzivnu percepciju plave boje pored zračenja svetlosti na vodi – naime samo ljudsko oko.
– Naš vizuelni organ je mnogo osetljiviji na plavo i zeleno zračenje nego na crveno . Zbog toga mnogo bolje prepoznajemo plavi ili zeleni spektar boja – objašnjava Kampfrath.
Boja mora može se promeniti iz više razloga
Ali sada svi znamo da more nažalost nije uvek svetlo i plavo. Svi znamo sivu do smeđkastu sliku koju Baltičko more odaje po lošem vremenu. A ponekad je i more vrlo zelene boje. Profesor Kampfrath objašnjava: Upravo opisani uslovi osvetljenja važe pre svega kada je more čisto i duboko. Naravno, može biti oko 15 okolnosti pod kojima se naša percepcija boja menja.
Na primer, sa velikim udelom biljaka i planktona koji luče zelenu supstancu hlorofil, more se doživljava kao zelenije. Blato i teško vreme, s druge strane, mogu učiniti da more izgleda sivo i smeđe. Dok belo peskovito dno čini da se vode Kariba čine svetlijima.
Ponekad, kada je udeo mikroorganizama, algi i slanih vodenih rakova, koji proizvode crvenu supstancu beta-karoten, veoma visok u vodenom organizmu, takođe može izgledati crvenkasto ili ružičasto, što više puta dovodi do natprirodnih slika reka ružičaste boje i jezera. Boja mora stoga ni u kom slučaju nije samo „plava“, već vrlo promenljiva i zavisi od brojnih faktora.
