Rukovođeni upravo tim satom skloni smo da govorimo o izgubljenom vremenu, kao i o vremenu koje smo uštedeli, objašnjavaju psiholozi navodeći neke od značajnijih uticaja na naše biće.
* Realne dnevne zadatke nikako ne treba ostavljati za sutra. Naprotiv, svakog jutra treba napraviti umereni plan dnevnih aktivnosti i zaboraviti na pojam – “odložiti”.
* Težak problem treba ostaviti da odleži, jer se najbolje može oceniti sa vremenske distance.
* Kada su u pitanju društveni kontakti nema odlaganja, jer se propusti u međuljudskim odnosima ne mogu nadoknaditi. Jednom propušteni, zauvek nestaju. Najbolji primer za ovo su roditelji koji se kaju što nisu dovoljno vremena posvetili svojoj deci. Ili bolesni ljudi koji su bili nemarni prema sopstvenom zdravlju.
* Pretvaranje snova u vizije posebno je važno. Ponekad su ljudi neodlučni u realizovanju dobre ideje, što može samo da im osiromaši život. Zato snove treba pretvarati u vizije, a kada se ukaže prilika treba ih realizovati.
* Vreme ne leči sve rane, kako se tvrdi. Psihičke ozlede zadate rečima mogu da bole i čitav život. Zato uvek treba birati reči i koristiti ih na način da prijaju psihi drugih ljudi. Naročito ne treba oklevati u odavanju priznanja i poštovanja drugih.
