Saša Rokvić, zamenik sekretara za privredu rekao je da bi „animalna policija” trebalo da štiti ljude od životinja i životinje od ljudi, a njegova izjava dočekama je sa negodovanjem u Udruženju Link plus, iz kojeg poručuju da će takva odluka ići na štetu kako vlasnicima, tako i njihovim ljubimcima!

Rokvić je izjavio da bi taj posao trebalo da radi sedmoro do osmoro veterinara koji bi prošli obuku komunalne policije. Oni bi, za razliku od komunalnih policajaca mogli da kontrolišu čipovanje pasa, a za razliku od veterinarske inspekcije i da legitimišu ljude. Zaposleni u „animalnoj policiji” mogli bi da naređuju, kažnjavaju ali i sklanjaju „nevlasničke pse i odvode ih u veterinarsku ustanovu”. Rokvić veruje da će na taj način biti smanjen i broj „pasa lutalica u gradu”.

Vest o formiranju „animalne policije” u udruženju Link plus nije dočekana sa oduševljenjem. Naprotiv, predsednica udruženja Nataša Vukmirović kaže za naš portal da ju je zabrinula izjava gospodina Rokvića.

– Čim neko kaže da će da štiti ljude od životinja, svi mi koji se dugo zalažemo za zaštitu dobrobiti životinja pomislimo na stradanje životinja. Terminologija koju gospodin Rokvić koristi nije u skladu sa našim propisima. Naš zakon ne poznaje termin lutalica ili bezvlasnički pas. Animalni znači životinjski. Šta bi zapravo trebalo da znači da Beograd dobija životinjsku policiju?

Foto: Foter/ -=RoBeE=- / photo on flickr

– Takozvana životinjska policija ni u kojem slučaju ne može da ima ovlašćenja republičke veterinarske inspekcije, jer bi to bilo protivzakonito. Važno je istaći da policija za životinje u Sjedinjenim Američkim Državama ili Holandiji, na primer, služi da bi se efikasnije štitile životinje od zlostavljanja i ubijanja, a ne da bi se štitili ljudi. – rekla je Vukmirović.

Ona je takođe naglasila da se, prema informacijama kojima raspolaže, gospodin Rokvić zalaže i za ograničavanje broja kućnih ljubimaca.

– Takva odredba bila bi u suprotnosti sa više zakona, kao i sa Ustavom Republike Srbije. Postavlja se pitanje, šta će biti sa svim kućnim ljubimcima koji trenutno žive u domovima Beograđana, a naročito onih koji pomažu napuštenim životinjama i koji neminovno imaju veći broj kućnih ljubimaca, najviše onih koje su spasili, ali nisu uspeli da udome.

Inače, beogradska udruženja su već dva puta uputila zahtev gradonačelniku Siniši Malom i gradskom menadžeru Goranu Vesiću da udruženja uključi u proces izmene gradskih propisa.

– Učestvovali smo u pisanju postojećih podzakonskih akata i imamo iskustva iz prakse. Pojavljujemo se kao zainteresovana strana u procesu donošenja propisa i u drugim lokalnim samoupravama, kao i u drugim oblastima i možemo da odgovorimo na sva pitanja i nedoumice koje se pojavljuju u poslednje vreme u Beogradu. S obzirom da udruženja nisu dobila odgovor, sada se preko medija obraćam donosiocima odluka u glavnom gradu i upozoravam ih da se podzakonska akta ne mogu menjati bez učešća svih zainteresovanih udruženja, baš kao ni Zakon o komunalnoj policiji.