– Tipične dimenzije ručnog prtljaga su 53 centimetra dužine i širine oko 30 centimetara i sme da teži do 7-8 kilograma, mada neke aviokompanije dozvoljavaju i deset. Ručni prtljag se stavlja ili u gornje police ili ispod sedišta. Zašto koferi ne mogu da budu veći? Odgovor na ovo pitanje je prost, nemamo gde da ih stavimo. Kada bukirate kartu piše vam do kojih dimenzija možete da unesete u avion ručni prtljag. Kada vam kažu 53 centimetra to je sa točkićima, jer veći od toga ne može da stane u gornju policu. Na pojedinim aerodromima postoje okviri koji su namenjeni za merenje ručnog prtljaga, a ako nije adekvatne veličine ili kilaže mora da se doplati ako želite da putujete. Ako ručni prtljag ima 15 ili 20 kilograma na aerodromima neće uopšte da vas puste da ga unesete u kabinu, jer bi bilo nebezbedno – kaže srpska stjuardesa.
Tina Grabež je otkrila šta sve možete staviti u prtljag , ali i koja su ograničenja.
– Jastuk za glavu leti besplatno u 99 odsto kompanija. Postoje i “fore” da se u običnu jastučnicu natrpaju stvari, a onda jastuk leti besplatno. Neke avio komparnije su to provalile kao što je RyanAir i krenuli su da kontrolišu. Ako “provale” da je jastučnica natrpana stvarima onda to ulazi u ručni prtljag. Takođe, ne smete da imate prevelike makaze u prtljagu. Aviokompanije određuju koliko sečivo sme da bude. Neke male kozmetičke makazice mogu da prođu, mada su meni njih u Japanu uzimali. Veće makaze ne bi smele da se unesu u kabinu, ali bi smele da se unesu u čekiranom prtljagu. Grickalica može da prođe jer se ne računa kao oružje. Upaljač smete da imate u džepu, jedan po osobi. Možete čak i šibice da unesete. Postoje kompanije koje prave problem oko lekova. Nikako ne smeju da se nose nenormalne količine lekova jer morate da pravdate carini šta radite sa tolikom količinom lekova. Neke države mogu da prave probleme oko lekova, ako taj neki lek nije regulisan kod njih, ali to nije do aviokompanije. Ako imate dokumentaciju od lekara moguće je da unesete i injekcije u kabinu. Parfeme do 100 mililitara možete poneti u ručnom prtljagu. Sve što je do 100 mililitara je u redu da se unese u avion. Međutim, ako kupujete u “duty-free shop-u” nakon što ste prošli kontrolu i skenere možete da kupite i flašu alkohola ili veći parfem i da to unesete u avion. Na aerodromskom skeneru kod sebe ne smete da imate veću količinu bilo koje tečnosti. Trebalo bi da se parfemi ili tečnosti, kao što su recimo kapi za nos, nalaze u kesici koja je providna. Mogu i oni da vam daju kesicu ukoliko insistirate na njoj – kaže ona za K1 televiziju.
Tina Grabež je otkrila šta se dešava sa dres kodom u prvoj klasi, ali i kakav je bonton u avionima.
– Ako kupite kartu koja košta 10.000 evra očekuje se i da vi imate obzira prema drugim putnicima koji su u toj klasi. Što bi se reklo očekuje se neki nivo. Potrebno je da uđete u avion, pogotovo u blisko-istočnim aviokompanijama, u odelu ili u haljini. Kada uđete u avion možete da se presvučete u nešto udobnije, ali kada izlazite iz aviona to treba da uradite reprezentativno. Ljudi koji lete prvom klasom to znaju i oni su spremni na to. Dešava se često da vidim ljude da nose japanke i šorts. Meni je to neshvatljivo i to nije “autfit” za putovanja. Neke aviokompanije je baš briga i pustiće vas, dok će druge da vas teraju da se obučete. Stjuardesu treba zvati ako vam nešto nije jasno. Ona će biti srećna da vam objasni, ali to ne treba raditi svaki čas – rekla je Grabež u emisiji “Vikend na K1”
