Jeste li čuli za debatu koja se vodila između kuvara i botaničara i koja je 1893. godine dovela do pokretanja sudskog postupka?
U neobičnom slučaju Niksa protiv Hedena, sud je doneo odluku da paradajz koji se uvozi treba da se oporezuje kao povrće, pre nego kao voće (čija je stopa oporezivanja znatno manja). Sud je u ovom slučaju koristio botaničke definicije, ali je ipak usvojio praktičnu primenu ovih plodova u oblasti kulinarstva i na taj način doneo presudu.
Breskva je voće, a šargarepa je, definitivno, povrće. Međutim, čuveni Venov dijagram koji se odnosi na ova dva proizvoda pokazuje preklapanje koje proističe iz činjenice da nešto svrstavate u kategoriju voća ili povrća u zavisnosti od toga da li ste kuvar ili baštovan.
Paradajz, takođe, pokazuje preklapanje na Venovom dijagramu, dakle, po kojim osobinama je paradajz voće, a po kojim povrće?
Iz aspekta botanike, pod voćem podrazumevamo samo ono što se razvija iz plodnika biljke koja cveta, dok se pod povrćem podrazumevaju ostali delovi biljke: koren, list i stablo. Po ovim standardima, plodovi koji se razvijaju iz semena poput jabuka, paradajza i tikvice su voće, dok u povrće spadaju: korenje (repa i krompir), lišće (spanać, zelena salata i kelj) i stabla (celer i brokoli).
Ipak, iz aspekta kulinarstva ova podela izgleda potpuno drugačije. Mnoge biljke koje se u botanici smatraju voćem – ali koje su više slane nego slatke – kuvari svrstavaju u povrće. Na primer, patlidžan, paradajz i paprike spadaju u povrće.
