Bliži se 31. oktobar koji postaje značajan datum sve većem broju ljudi. Da li Vi slavite Noć veštica?
Noć veštica, kako mi prevodimo ovaj praznik, zapravo predstavlja Veče svih svetaca, što enlgeski termin zapravo i označava (Halloween). Ovo veče se tradicionalno proslavlja u većini zadnoevropskih zemalja poslednjeg dana oktobra i čini početak trodnevnog praznika posvećenog sećanju na mrtve, uključujući svece, mučenike, kao i sve preminule vernike. Fokus prve večeri, Noći veštica, je korišćenje humora i ismevanja u cilju suočavanja sa silama smti. Mnogi stručnjaci tvrde da ovaj praznik ima korene u keltskim festivalima žetve sa mogućim paganskim korenima, ali je vremenom postao hrišćanski. Tradicionalni načini proslavljanja Noći veštica uključuju maksenbale, rezbarenje bundeva, pravljenje logorske vatre, obilaske kuća u potrazi za slatkišima itd.
Iako je pretežno katolički običaj, ovaj vid proslave postaje sve popularniji i kod nas. Svake godine tradicionalno se održavaju maskenbali i ukrašavaju domovi 31. oktobra. Ipak, u različitim kulturama, Noć veštica obeležava se na razne načine, koji imaju svoje pozitivne i negativne aspekte. Na primer, u anglosaksonskoj kulturi deca tradicionalno obilaze domove tragajući za slatkišima, pripremaju maske kao i razne strategije šala za one koji im ne udele slatkiše. Ovo podstiče njihovu kreativnost, pomaže u zbližavanju sa vršnjacima koji zajedno sa njima učestvuju u ovome i uči ih da se fokusiraju na zadatke. Pored toga, neznanci koji ih daruju poslasticama utiču nadecu da posmatraju svet iz drugačije perspektive i oslobode se straha od nepoznatog.
Sa druge strane, to nosi i određene rizike. Decu upravo učimo da ne treba verovati strancima, dok ih ovom prilikom puštamo da obilaze nepoznate kuće među velikim brojem maskiranih ljudi za koje oni ni ne znaju ko su. Takođe, upravo to makiranje u nešto drugo pomaže ljudima da sakriju svoje identitete ili pobegnu od nečega što nose u sebi na taj način.
Opšti momenat u obeležavanju Noći veštica jeste fokusiranje na strah. Često se gledaju horor filmovi, pričaju strašne priče i prave kostimi zastrašujućeg izgleda. To može delovati kontradiktorno, jer se uglavnom trudimo da zaštitimo decu, ali i sebe, od zastrašujućih situacija i zla koje se može naći u okruženju, a onda, na to jedno veče, ohrabrujemo udubljivanje u tu tematiku.
Ipak, ovo zapravo može imati pozitivan uticaj, pomažući nam da se suočimo i sa manje lepim stvarima kroz zabavu i šalu. Time se umanjuje element straha, ali ipak dozvoljavamo sebi da procesiramo i prihvatimo i one ne tako lepe stvari koje nas okružuju.
Mnogi vernici, pak, mogu smatrati ovaj običaj uvredljivim i paganskim. Međutim, ukoliko se odvoji od verske baštine, i posmatra kao zanimljiv povod da se na neobičan način ljudi okupe i zabave, može postati lepa tradicija.
