Koliko bavljenje ovom temom može biti opasno za društvo u celini ali i za svakog od nas, ovog jutra objasnili su u „Uranku“ na televiziji K1 porodični psihoterapeut Nebojša Savić i sociolog Bruno Šimleša.
– U javnost je dospelo sve ono što se dešavalo u njihova četiri zida gde je trebalo i da ostane. Sada je sve to dostupno svima. Ono što je dobro je to što se ruše mitovi o braku, pogotovo mitovi u vezi sa bogatima i slavnima. Skloni smo tome da mislimo da novac i slava rešavaju sve, a i njih pogađaju patnje i boli „običnih smrtnika“. Novac i slava su zapravo dodatni teret, što vidimo i u ovom slučaju – kazao je Savić.
– Razloga zašto se ovaj slučaj toliko prati ima nekoliko: neko se identifikuje sa tim ljudima, mnogi žive praznim životom pa ih to ispunjava i razonodi, a nekoga ko se suočava sa problemima u braku to teši jer kažu sebi da nisu oni jedini kojima se to događa. To naravno ne rešava problem ali pruža kratkoročnu utehu.
Savić je kazao da je i iz ovog slučaja jasno da novac ne može da kupi sreću, baš kao što je jasno i da su Dep i Herdova bili u nezdravom odnosu.
– Meni sve ovo liči na neki novi nivo rijaliti programa. Zanimljivo mi je to što njihova brakorazvodna parnica traje duže nego njihov brak. Brak im je, ako se ne varam, trajao 15 meseci. Seksualna intimnost može da održi odnos do godinu dana. Zanimljivo je i to što se mnoge žene pitaju šta to sa Herdovom nije u redu kad nije ostala u braku sa atraktivnim Depom, i obrnuto, muškarcima nije jasno zašto Dep nije ostao sa takvom lepoticom. A usto su oboje još i bogati i slavni. Ono što znamo je da su bili u toksičnom, nezdravom odnosu i verovatno im je teško da ponovo prolaze kroz to, ali ulog je veliki. Čim je sve u javnosti povratka nema i oboje igraju na kartu „sve ili ništa“. Kako god da se suđenje završi, moramo znati da nasilje nikada nije rešenje, da niko nije nedodirljiv i iznad zakona, i da zakon mora biti isti za sve.
Nebojša Savić u „Uranku“ je ukazao i na to da samo zato što se o nasilju nad muškarcima ne govori ne znači da ga nema.
– Nasilje nad muškarcima je nešto o čemu se manje priča verovatno zbog sramote muškaraca koji su žrtve da o tome govore. Činjenica je da je nasilje i nad ženama i nad muškarcima u porastu. Muško nasilje je uglavnom fizičko i lakše dokazivo na sudu jer ga prate vidljive povrede, a žena obično čini verbalno nasilje i ono je teško dokazivo na sudu. Verbalno nasilje je i kada nekoga vređamo i kada na nekoga vičemo. Nažalost, živimo u vremenu kada je nikada lakše nekoga optužiti za nasilje, bio taj neko kriv ili ne. Mediji će uvek to preneti, a teško je odbraniti se. Mogu da zamislim i koliko će njihovi advokati zaraditi od ovog suđenja.
Sociolog Bruno Šimleša u program K1 televizije uključio se iz Zagreba i istakao da mu je neprijatno da čita i gleda sve o čemu se danima piše i govori, a u vezi sa ovim suđenjem.
– Trudim se da izbegavam tu temu, ali naša kultura je fascinirana selebritijima i volimo da znamo šta se s njima događa. Mnogi maštaju da će jednog dana biti na njihovom mestu, mnogi ih idealizuju, mnogi vole da ih vide kada padnu… Mislim da svako od nas ima dovoljno posla u svom dvorištu da bismo se bavili drugima. Sudeći po naslovima, radi se o nezdravom odnosu u kojem su obe strane činile i verbalno i fizičko nasilje. A nasilje se ne bi smelo normalizovati, jer je svako nasilje ozbiljno i ne sme imati izgovor, već treba tražiti rešenja – smatra Šimleša.
Ljudi zauzimaju strane, a to je u ovom slučaju veoma pogrešno, smatra sociolog iz Zagreba.
– Niko ne bi trebalo da bude na strani zlostavljača. Nikada. A indikacije su da je u ovom odnosu bilo prisutno obostrano nasilje. Zlostavljači su i dalje češće muškarci jer smo fizički moćniji, ali dešava se i te kako i zlostavljanje nad muškarcima. Čitanjem vesti iz novina ne možemo donositi zaključke. Ko god bio zlostavljač, on mora snositi posledice za svoje ponašanje, baš kao i osoba koja je nekoga lažno optužila.
Šimleša je na danas na K1 televiziji kazao da je, kako god se suđenje završilo, deo reputacije Džonija Depa nepovratno uništen.
– Jednom kada se osobi naruši ugled, deo reputacije je uništen nepovratno. Ljudi lako diskredituju osobu, naročito kada su emotivno involvirani što je često u slučaju slavnih i poznatih koje vole ili ne vole. Najčešće se poznati dogovore izvan suda jer je reputacija važna, pa se trude da javnost ne bude upletena. Ovo suđenje je strašno jer može da normalizuje ovakva ponašanja. Neko će reći: Ako mogu oni, što se i ja ne bih tako ponašao? Šalje se negativna poruka. Ne znam kakvi su njihovi zakoni, ali prenošenje suđenja meni liči na rijaliti. Oni imaju veliki društveni uticaj, a iznose svoj „prljav veš“. Svaka takva epizoda može dati alibi da otpustimo naše primitivne kočnice.
