Vino je omiljeno piće bogova i ljudi, sa dugom i bogatom istorijom i mnogim pričama i zanimljivostima koje se kriju iza svakog gutljaja ovog ukusnog pića.
Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.
U svetu postoji oko 400 varijateta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.
Prema staroj persijskoj legendi, vino je “otkriveno” tako što je žena šaha Džamšida slučajno popila nešto malo odstajalog soka od grožđa, zbog koga se malo opila, i to joj se svidelo!
Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.
U Nemačkoj, u muzeju “Speyer”, postoji boca vina stara 1600 godina.
Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.
Staro vino se nikad neće potpuno ukiseliti i postati sirće. Ono će se pre svega pokvari oksidacijom.
Sve do 1970. u Bordou se proizvodilo više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.
Madam Pompadur je izjavila kako je šampanjac jedino vino posle koga žena ostaje lepa.
Lili Bolindžer je jednom prilikom, na postavljeno pitanje koliko često pije šampanjac, dala duhovit odgovor: ”Šampanjac pijem samo kad sam srećna i kada sam tužna. Ponekad ga pijem kada sam sama. Ako sam u društvu onda se to podrazumeva. Ponekad se zanimam njime ako nisam gladna a pijem i kada sam gladna. Inače ga nikad ne diram – osim kad sam žedna.”
Abraham Linkoln, šesnaesti američki predsednik, je jednom prilikom izjavio: “Odavno se već zna da alkoholna razdraganost nije posledica loše stvari, već zloupotreba dobre stvari.”
Ljudi u Luksemburgu piju više vina od bilo koje druge nacije. Prosečna potrošnja vina u Luksemburgu je 60 litara po glavi stanovnika, a Luksemburžane u stopu prate Italijani i Francuzi.
Najduži let čepa sa flaše šampanjca kao rekord vodi se dužina od 53,32 metara (ispaljen sa visine od 1,2 m)
Rashlađivanjem se smanjuje slatkost vina.
Ako se crveno vino pije previše toplo može da izgubi nešto od svojih voćnih ukusa.
