Bilo je u životu ovog majstora glume i reditelja bitaka koje nije uspio pobediti. Godine 2012. izgubio je svoju suprugu i veliku ljubav Slavicu Radović, piše Avaz.
Više od deset godina hrabro se borila s rakom dojke. Nakon uspešnih terapija, bolest joj se ponovo vraćala. Velika podrška bio joj je njen Mustafa. Do poslednjeg trenutka bdio je uz njenu postelju, a umrla je na njegovim rukama.
Upoznao je u zrelim godinama, kada je već iza sebe imao dva braka i troje djece, kćerke Nađu i Nanu te sina Ašu. U Slavici je pronašao srodnu dušu. Ta talentovana umetnica i smirena, prefinjena i lepa žena bila je životna ljubav prvaka zagrebačkog HNK i omiljene televizijske i filmske zvezde.
O privatnom životu retko je govorio, a tada bi isticao da ga je Slavica oplemenila. Zajedno su proveli dvadeset godina a venčali su se 1992. na intimnoj ceremoniji. Odlučili su se na taj svečani čin, koji je kruna svake ljubavi, kada su već oboje slutili da se bliži njihov fizički rastanak.
Od svoje supruge Nadarević se oprostio u Kopru, slovenskom primorskom gradiću, u kojem je Slavica rođena i u kojem je provela detinjstvo i mladost. Uz njega je bila samo najuža porodica. Iako se njena porodica preselila u Ljubljanu, stanovnici Kopra bili su ponosni na svoju uspešnu sugrađanku, a samim time i Mustafa koji je bio rado viđen gost. Njih dvoje živeli su na relaciji između Zagreba, Ljubljane i Sarajeva, gde je Nadarević snimao hit seriju “Lud, zbunjen, normalan” u kojem igra Izeta Fazlinovića.
– Nazvao sam ga da mu izjavim saučešće, a na kraju je on tešio mene. Nije nikoga želio na poslednjem ispraćaju. Od Slavice se želio oprostiti na svoj način, onako kako su njih dvoje i živeli – rekao je filmski redatelj Arsen A. Ostojić, u čijem je filmu “Halimin put” Nadarević odigrao jednu od glavnih uloga.
Svi koji su ih poznavali, kažu da su bili skladan par i da su ih vezali privrženost i ljubav, što je prava retkost u današnje vreme. Voleli su film i pozorište i često su zajedno radili. U svakoj predstavi koju je režirao, Nadarević je angažovao svoju suprugu . Zajedno su igrali tenis i golf, a posebno su uživali u letovanjima na Jadranu. Na moru su uvek boravili na nekom tihom i mirnom mestu, bili su potpuno posvećeni jedno drugom, što je za njih bio vrhunac sreće.
U razgovoru s novinarima, u retkim trenucima kad je spominjao suprugu, želeći na svaki način zaštititi svoju i njenu privatnost, Nadarević je oslovljavao imenom, nego je nazivao svojom ljubavlju, dragim, hrabrim i nadarenim bićem s kojim se divno slaže i s kojim želi podeliti ostatak svog života.
Premda je znao da se njegovoj supruzi zloćudna bolest nekoliko puta u poslednjih petnaest godina vraćala, duboko je u sebi verovao da su pred njima još mnoge lepe godine. U borbi protiv teške bolesti iskušali su sve konvencionalne, ali i alternativne metode lečenja, ali na kraju ništa nije pomoglo.
– Umjetnost življenja i glume negde su vrlo blizu, s tim da je gluma bolja, jer na sceni možeš umirati mnogo puta, a ostati živ. Nažalost, život je netalentiran glumac. Kada nas jednom neko napusti, onda je to zauvek. Ostaje samo umeće preživljavanja. I sjećanja – zapisao je Nadarević u svojim autobiografskim zapisima.
Nadarević se ženio tri puta, s prvom suprugom Jasnom ima kćerku Nađu koja je istoričarka umetnosti. Jasna i on su se razveli kada je Nađi bilo osam godina.
Drugi put se oženio sa Snežanom, a sa njom je dobio sina Ašu i kćerku Nanu. Aša je uspešan sportista, a Nana se bavi marketingom i radi kao PR menadžerka jednog poznatog kozmetičkog brenda iz Amerike.
