I dok prvi znakovi neiskrenosti i obmane mogu da se pročitaju iz neverbalne komunikacije, odnosno govorom tela, postoji još jedna stvar koja opisuje lažljivce, a krije se u rečima, odnosno rečenicama koje izgovaramo.
Istraživanje je pokazalo da odrasle osobe lažu od 10 do čak 200 puta dnevno. Iako svi to činimo, laž za naš mozak predstavlja nešto neprirodno i zbog toga naše telo reaguje na neobičan način.
Reč je o takozvanom jeziku kojim govore lažljivci. Donosimo 3 najčešće formulacije rečenica uz pomoć kojih možete prepoznati da vas neko laže.
1. Lažljivci sebe izbacuju iz rečenice
Ukoliko želite da budete sigurni da vas neko laže, uhvatite ga nespremnog i postavite mu direktno pitanje. Prva reakcija osobe koja želi da prikrije istinu biće ta da sebe potpuno izbaci iz konteksta odgovora.
Primer istine i laži: Postavite li pitanje ko je vozio auto, iskreni odgovor glasio bi ‘Ja nisam vozio auto’, dok će lažljivac promumljati nešto poput ‘niko nije vozio auto’ ili ‘ne znam da li je neko vozio auto’ i tako će sebe potpuno izbaciti iz konteksta. Reč je o refleksnoj reakciji kojom osoba koja laže sebe maksimalno želi da udalji od laži.
2. Lažljivci često koriste negativan kontekst
Iako su neki i te kako vešti u laganju, prirodna reakcija tela na laž je nelagoda i nervoza koja može da se uoči u ponašanju, ali i govoru. Osobe koje pokušavaju da zakamufliraju laž često u rečenice ubacuju negativne reči koje simbolizuju bes prema nekoj situaciji.
Primer istine i laži: Ako vam neko kaže ‘Oprosti, nisam se javio na poruku jer mi se ispraznila baterija na telefonu’ to može da znači da vam je rekao istinu. Ali, ako rečenica sadrži puno negativnih reči poput ‘Ma, nisam se javio jer mi se glupi telefon opet ugasio. Mrzim ga!’, to može upućivati na to da osoba pokušava da se izvuče lažima.
3. Lažljivci gomilaju reči
U želji da se izvuku iz negativne situacije, osobe koje lažu će se maksimalno potruditi da se u njihovo izvinjenje nikada ne posumnja.
Upravo zbog toga lažljivci vole da pripreme sočan i detaljan odgovor. Ali nisu ni svesni kako upravo ti detalji mogu da otkriju laž. Naime, osobe koje pokušavaju da vas ‘preveslaju’ u objašnjenje će uvrstiti veliki broj detalja koji opisuju situaciju, a koji zapravo nemaju puno veze sa samom pričom.
Primer istine i laži: Osoba koja kasni zbog gužve u saobraćaju reći će ‘Oprosti što kasnim, u gradu je bila velika gužva’, dok će lažljivac pokušati da složi nešto poput ‘Oprosti, ali danas mi je užasan dan. Probijam se iz centra skoro sat vremena. Prvo neka saobraćajna nesreća, onda se neki ludak parkirao na sred trake…’. Iako ponekad svakom od nas zaista može da se dogodi ovakav ‘lud’ dan, kod lažljivca se takav dan ponavlja vrlo često, odnosno svaki put kada pokušava da se izvuče.
