Oni su veseli, razigrani, sjajno utrenirani i vole Irsku! Beogradska trupa Erin's Fiddle prenosi energiju i čari irskog plesa dugi niz godina, a to će učiniti i u subotu, 19. marta u T-pubu, povodom proslave Dana Svetog Patrika koji će se u najboljem beogradskom lokalu ovog puta slaviti čak četiri dana!

 

Pričali smo sa Biljanom i Anom, divnim devojkama koje su nam dočarale magiju irskog plesa i objasnile da to nije samo “ono s nogama”, već nešto mnogo lepše, komplikovanije i pozitivnije – irski ples je snaga, energija, pokret i ritam.

Kada ste počeli da se bavite irskim plesom, znali su ljudi za to, ali u mnogo manjoj meri nego danas-kako ste im objašnjavale čime se bavite?
BILJANA:
Naravno, najčešće pitanje je bilo: “je l’ to ono s nogama?” Uglavnom je većina ljudi znala o čemu se radi kada bismo pomenuli Riverdance i tadašnji Treći kanal. Sada je mnogo lakše, veliki broj ljudi je već gledao Lord of the Dance, ako ne uživo, onda makar preko YouTube-a.

ANA:
Irskim plesom se bavim od 2004. i od tada se stvarno mnogo toga promenilo. Čini mi se da su se ljudi tada malo više sećali koncerata Riverdance i Lord of the Dance koji su se vrteli na Trećem kanalu, pa je bilo lako objasniti šta je to. A za one koji su nekim čudom uspeli da propuste taj šou, uvek je “palila” onaj stari dobar opis “ono sa nogama”.

Opišite irski ples u tri reči!
BILJANA:
Snaga, energija, ritam

ANA:
Eksplozija ritma i pokreta!

Koliko je potrebno odricanja da bi se postalo profesionalni plesač irskog plesa?
BILJANA:
Poprilično – neophodno je voditi uredan život, dovoljno spavati, hraniti se zdravo, trenirati (ne samo ples u užem smislu, već generalno raditi na svojoj fizičkoj spremnosti, jačini, izdržljivosti i elastičnosti) i biti spreman na to da će se ples uvući u svaku poru života. Plesači često moraju da biraju između treninga i izlaska sa društvom, spremanja ispita (uvek podržavamo spremanje ispita u tom slučaju, da se zna!), dugog izležavanja vikendom ujutru… Kao i sve lepe stvari, i irski ples ima svoju cenu. S druge strane, tu je mnoštvo jako dobrih prijatelja koje stekneš tokom bavljenja plesom, pa ti sva ta odricanja ne padaju tako teško.

ANA:
Iako mi to sada svi volimo i nemamo utisak da se mnogo odričemo jer je sastavni deo naših života, zapravo je potrebno mnogo žrtve. Usklađivanje sa ostalim obavezama, školom, faksom, poslom, životom… mnogo propuštenih druženja, izlazaka, mnogo kasnih leganja zbog treninga i raznih akcija pred nastupe ili takmičenja. Naravno, ne moram da kažem da se to sve isplati već nakon prvog aplauza i prve odigrane koreografije.

Da li se nečim bavite mimo toga ili vam je to sada već profesija?
BILJANA:
Nažalost (ili na sreću?) ples mi nije postao profesija od koje živim. Nažalost – jer to znači da ne mogu da mu posvetim 100% svog vremena i energije, a na sreću – jer onog momenta kada počneš da živiš od nečega, ma koliko to da voliš, dođe trenutak kada postane suviše stresno i naporno i kada poželiš da ga batališ. Zato je ipak možda bolje ovako. Završila sam nemački jezik i književnost i radim kao bibliotekar, a usput sam i na doktorskim studijama na Filološkom fakultetu. Pored toga, u ono malo slobodnog vremena što ostaje, plešem sving-plesove. Sve to kao kombinacija mi dozvoljava da sa određene distance gledam na irski ples i često mi pomaže da neke svoje postupke preispitam na pravi način. Ipak, to i dalje znači da u plesnom studiju provodim petnaestak-dvadeset sati nedeljno, stalno radim na svom usavršavanju na tom polju i s te tačke gledišta bih bez sumnje mogla irski ples da nazovem svojom profesijom – jednom od njih.

ANA:
Radim u firmi koja se bavi HR-om (human resources, ili ako nekome smetaju ti anglizmi – ljudskim resursima), ironično – u trening sektoru. Ali mislim da pored (minimum) 9 treninga nedeljno, i pored svih poslova koje radim u klubu, može slobodno da se kaže da mi je i irski ples profesija, a Erin’s Fiddle radno mesto.

Kako reaguje jači pol kada vidi kako igrate, da li se usude da “izađu na crtu”?
BILJANA:
Pozitivno, pa ko još ne voli devojke sa dobrim nogama?!

ANA:
Haha. Najčešće su oduševljeni. Ima naivnih koji misle da “to nije ništa”, ali ne izlaze na crtu. Ne znam ni kako bi to tačno izgledalo?

Koliko vremena je nekom prosečnoj osobi potrebno da savlada osnovne korake i kako-tako zaigra irski ples?
BILJANA:
Svaka naša početna grupa prvih nekoliko meseci uči osnovne korake irskog plesa. Zavisno od okolnosti, mnogi već posle pola godine izlaze na svoja prva takmičenja i nastupe, ali se još godinama nakon toga nadograđuju i usavršavaju – u irskom plesu uvek ima nešto novo da se nauči!

ANA:
Trenutno vodim početnu grupu u Erin’s Fiddle, tako da imam svež uvid, i mogu da kažem da posle 2-3 meseca već može da se uđe u štos, nauče osnove i počnu sve lakše da se usvajaju novi koraci i izazovi.

ST PATRICK U T-PAB-u

* U petak 18.03. od 19h je projekcija irskog filma po izboru gostiju paba, a od 21h D.J. podrška – strani Rock & Alt.

* U subotu 19.03 od 21h Irish Dance Party – Erin’s Fiddle podiže irski ples na novi nivo.

* U nedelju 20.03. u okviru Sundays Irish Nighta, od 21h nastup će imati plesna grupa Irish Dance Belgrade, a od 22h je veliki Irish Music Session sa muzičarima iz nekoliko irish bendova.

Šta je potrebno da bismo naučili irski ples-koje osobine i sposobnosti?
BILJANA:
Dobar osećaj za ritam, prirodna elastičnost, otvoreni kukovi, oštrina – sve su to osobine koje bi imao savršen plesač. Ali se većina njih može steći upornošću, pa moj glas za najvažniju osobinu irskog plesača ipak ide za upornost.

ANA:
Potrebna je samo upornost i volja. I ništa više. Sve ostalo možemo da vas naučimo.

Irish stew ili Orthodox celts?
BILJANA:
Kelti.

ANA:
Ja sam old school, moram da kažem Kelti.

Dropkick Murphies ili Pogues?
BILJANA:
Pouges.

ANA:
Pogues.

Planovi za naredni period?
BILJANA:
Prvo da prođe Patrik, a onda razmišljamo o budućnosti! Šalim se, u ovakvom poslu naučiš da budeš dalekovid! U maju nas očekuje veliko međunarodno takmičenje u Pragu. Iz Beograda putuje veliki broj takmičara, što starijih, što mlađih, što početnika, što naprednijih. Već smo se izveštili na tom polju, pa očekujemo dobre rezultate, ali konkurencija ume da bude nepredvidiva. Nakon toga, za sve oni koji su propustili premijeru u maju 2015. godine, ponovo radimo na multimedijalnom plesnom spektaklu “Ritam grada”. U pitanju je predstava koja predstavlja Beograd i njegove svakodnevne male situacije kroz prizmu plesa i ritma, sa originalnim koreorgafijama i sa puno uloženog truda i ljubavi. Sredinom juna smo ponovo na sceni u “Ritmu grada”!

ANA:
Na veliku radost naših fanova ali i naših plesača, počeli smo sa obnavljanjem (uz minimalne izmene) naše multimedijalne predstave Ritam Grada. Koncert je već zakazan za jun, u Ustanovi kulture Palilula, i očekujemo veliko interesovanje i punu salu. Osim toga, u maju nas čeka i međunarodno takmičenje u Pragu, koje spremamo paralelno sa koncertom, i idemo u velikom broju – i deca i odrasli. Tome se takođe veoma radujemo i uvek jedva čekamo novu priliku da putujemo, da se družimo… i da pokupimo medalje!

Šta možemo da očekujemo u t-pabu za St.Patricka?
BILJANA:
Atmosferu pravog irskog paba, pre svega! 🙂 Ona, naravno, uključuje muziku, ples, piće i poslastice, puno smeha i dobrog raspoloženja. Žurka u pabu se, nakon 17. marta, nastavlja već u subotu, 19. marta, kada irski ples podižemo na viši nivo! Znamo da mnoge kopka šta to znači – savetujemo im da dođu i provere!

ANA:
Sta mozemo da ocekujemo u t-pabu za st.patricka? Kao i uvek, atmosfera će biti luda i vrela! 😀 Sama činjenica da se toliko ljudi okupi u T-pabu za ovaj praznik je fenomenalna, toliko pozitivne energije i dobar provod je zagarantovan! Mi ćemo kao i uvek biti tu i osećati se kao domaćini, igraćemo, pripremićemo neke poslastice, iznenađenja i potruditi se da svima bude lepo.