Jedan od istraživača ovog fenomena, dr Frejzer Lohlan ističe da je oštrina uma potrebna da se “prebacite” s jednog jezika na drugi, možda ključna za generalno poboljšanje rada mozga koje se pojavljuje kod dece koja govore više od jednog jezika.
Na bilingvalnost se često gleda kao na problem koji zbunjuje dete i otežava mu učenje jezika, međutim pričanje i učenje više od jednog jezika zapravo pozitivno utiče na veći broj stvari: sposobnost rešavanja problema, bolje snalaženje u aritmetici i moć kreativnog razmišljanja.
Takođe, studija pokazuje da bilingvalnost obogaćuje dečji vokabular – ne samo brojem reči kojima barataju, već i njihovim boljim razumevanjem. Klinci koji govore više od jednog jezika bolje dočaravaju detalje i bogato opisuju pojedinosti.
Deca koja govore više od dva jezika imaju povećanu sposobnost procene koje su informacije najbitnije i šta bi tačno trebalo istaći prilikom nekog opisa. Mogu dobro da odmere šta je bitno, a šta nije.
Stoga možemo samo da zaključimop da treba da podstičemo decu da uče strane jezike. Osim što će im dobro doći u životu u profesionalnom smislu, olakšaće im proces učenja i omogućiti im bolje izražavanje i fokusiranje na bitne detalje.
