Koliko puta u životu svako od nas naiđe na teške momente u kojima misli da nema izlaza? Mnogo!
Pokušavajući da se izdignemo iz tih situacija, često sebe bodrimo rečima onih koji su bili mnogo mudriji od nas. Jedan od njih je Patrijarh Pavle.
Patrijarh Pavle na besedi održanoj 1995. godine u patrijaršijskoj kapeli Sv. Simeona Mirotočivog u Beogradu imao je mudru poruku za sve one koji misle da se dobrota više ne ceni.
Ovo je deo njegove besede koja će vas sigurno podsetiti zašto je važno biti dobar, ali mudar.
– Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.
Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve više i više, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost. Ni jedno ni drugo više, nego da budemo “mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi”.
– I mene su gonili, i vas će goniti, govori Gospod. S tim moramo biti načisto i pripremiti se da i pri tom ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci naši bili: ljudi Božiji, narod Božiji. I onda, kad dođe kraj života našega, ući ćemo u radost blaženstva Carstva Nebeskoga. To i jeste smisao i cilj našeg života…
