Kartonska kutija je svoje „zlatno doba“ doživela tek u kapitalizmu i masovnoj proizvodnji. Danas je možemo videti svakodnevno, bilo kada se pakujemo za selidbu, otvaramo paket ili pakovanje nekog keksa ili čokolade.

 

Postoje čak i specijalizovani online šopovi za prodaju ambalaže i kartonskih kutija kako u Beogradu, tako i u ostatku Srbije, na samo jedan klik, kao na primer PackShop.rs.

Istorijat nastanka kartonske kutije

Kartonske kutije se danas nalaze svuda. Njihova osnovna namena je skladištenje materijalnih dobara i njihovo čuvanje od oštećenja i lomljenja. Iako se prilično često koriste, o njihovom nastanku se, zapravo, ne zna mnogo toga.

Možda će zvučati neverovatno, ali prvi primitivni oblik kartona nastao je još pre nove ere, u Kini. Postoji podatak da se za vreme dinastije Han (oko 200 godina p.n.e.) koristio tvrđi papir, strukture nalik na karton, koji je izrađen od dudovog drveta. Ovaj papir se koristio za skladištenje hrane.

Ta činjenica, zapravo, nije ni malo čudna, s obzirom na to da su Kinezi otpirlike u to vreme i otkrili papir za pisanje.

Izrada kartona nije zaživela sve do sedamnaestog veka, u Evropi koja je u to doba bila na pragu industrijske revolucije. Pre nego što je dobio oblik kutije, karton se najpre koristio kao podloga za pisanje. Kasnije, 1817. godine karton je ušao u lanac proizvodnje u formi nemačke društvene strateške igre, poznatoj kao „Igra opsade“.

Proizvođači šešira i cilindra su se sledeći dosetili kako bi mogli koristiti karton.1856. godine su osmislili karton koji bi pratio oblik šešira, čuvao ga od gužvanja i dodira sa kišom i vlagom pre nego što bi šešir bio prodat mušteriji. Tako su kartonske kutije dobile namenu koju nisu promenile ni do današnjeg dana, a takav oblik kartona je nama danas poznat pod nazivom lepenka.

Godine 1871. Albert Džons je osmislio patent u kome jasno govori da se upotreba kartona može znatno proširiti sa skladištenja papira. Džonsova ideja je bila da se pakovanja od kartona mogu koristiti za čuvanje bilo čega materijalnog, bez obzira na veličinu.

Ovaj patent ne bi još dugo zaživeo da nije osmišljen način po kome bi se kartonske kutije masovno proizvodile u fabrikama. Naime, kartonske kutije su počele da se proizvode, ali su se i dalje proizvodile ručno. To znači da je proces bio spor i nerentabilan.

Ljudi koji su pravili kutije bi najpre morali da sabiju više papira presom da bi dobili karton, a onda bi ivice oblikovali nožem.

Ovo se promenilo sa slučajnim otkrićem Roberta Gaira, vlasnika fabrike papirnih kesa za semena u Bruklinu. 1879. godine jedan radnik u njegovoj fabrici nije primetio da je presa za pravljenje nabora na kesicama bila postavljena većoj visini nego što je to potrebno i da je zbog toga sekla i uništavala kesice, čineći Gairu veliku štetu.

Međutim Gair se dosetio da ako bi papir bio zamenjen kartonom, a na presu za presavijanje kartona dodao još jedna presa koja bi karton sekla, mogao bi imati fabriku za pravljenje kutija. Upravo su to su onakve kutije kakve mi danas znamo i koristimo.

Kako su sav posao obavljale mašine, proces proizvodnje je išao mnogo brže. Gair je prilično brzo dobio i prve klijente i proširio svoj biznis sa manjih kutija na sve veće i veće.

Proizvođači su uvideli mnoge prednosti kartonskih kutija; na primer, krekeri se više nisu lomili u prevozu i bili su sačuvani od vlage i različitih vremenskih usluga. Kartonske kutije su postale jedan od slučajnih izuma koji se svakodnevno upotrebljava.

Vrste kartonskih kutija

 

Kako postoje različiti proizvodi koji se pakuju u kutije, tako postoji i veliki  izbor kutija koji treba da bude prilagođen tim proizvodima kako bi ih što bolje očuvao. Nabrojićemo neke osnovne oblike i vrste kartonskih kutija.

Rebrasti karton
Ovaj karton, zapravo, ne predstavlja nikakav određeni oblik kutije, ali se većina kutija pravi od rebrastog kartona. Struktura ovog kartona se sastoji od minimum tri slojeva: prvi i treći sloj su sačinjeni od ravnog kartona, a između njih se nalazi talasasti karton.

Drugi sloj rebrastog kartona je izuzetno važan jer omogućava da se između prvog i trećeg sloja nađe malo vazduha, što bi moglo umanjiti jačinu udarca u kutiju i tako zaštititi proizvod od oštećenja.

Izrezane kutije
Ova vrsta kutija se najviše upotrebljava na našem tržištu iz razloga što su tako izrezane da ih je najlakše sklopiti. Sastoje se iz jednog dela i pri montiranju ne zahtevaju upotrebu lepka. Ove kutije nemaju poklopac, nego su dno i vrh kutije identični. Da bi se proizvod maksimalno obezbedio potrebno je da se obloži lepljivom trakom.

Teleskop kutije
Teleskop kutije je lako prepoznati po tome što, za razliku od izrezanih kutija, imaju i poklopac. Uvek se sastoje iz dva dela, a dno i poklopac se razlikuju i drugačije se sklapaju. Teleskop kutije se najčešće koriste za poklone.

Kutije u obliku foldera i poslužavnika
Folder i poslužavnik kutije su sastavljene iz jednog dela. Folder kutija se od poslužavnik kutije razlikuje u tome što se folder kutija zatvara, dok poslužavnik kutija ima samo dno i ostaje otvorena, kao što i samo ime govori.

Kutija na izvlačenje
Kutija na izvlačenje se sastoji od dve odvojene kutije, unutrašnjeg i spoljašnjeg dela. Ti delovi imaju otvore na različitim stranama, tako da kad se spoje čine jednu celinu koja štiti određeni proizvod sa svih strana.

Lepljene kutije
Obične lepljene kutije se sastoje iz samo jednog dela, izrezane su tako da se mogu sklopiti samo ako se koristi lepak. Mogu se naći sa i bez otvora. Najčešće se koriste u fabrikama gde se od radnika zahteva brzo pakovanje kutija bez korišćenja lepljive trake.

Lepljene trodelne kutije
Na prvi pogled lepljene kutije se ne razlikuju od izrezanih. Međutim, lepljene kutije se sastoje od tri dela: baze i dva dodatna dela koja zadvaraju kutiju sa dve strane. Nema ih toliko često u proizvodnji, s obzirom na to da su nešto skuplje zbog upotrebe lepka.

Kutije za sitne proizvode
Ove kutije se najčešće sastoje iz dva dela, od kojih je jedna obična, izrezana kutija, a drugi deo čini karton, oblikovan tako da razdvaja sitnije proizvode, prilagođavajući se formi proizvoda. Tako se u ovakve kutije najčešće pakuju manji lomljivi predmeti kao čaše, staklene figure, razni ukrasi itd…

Reciklaža kartonskih kutija

Preko 90% kutija u SAD-u su od kartona. Situacija nije preterano drugačija ni sa ostatkom sveta. Naprosto, karton predstavlja najzahvalniji i najjeftiniji materijal za pakovanje proizvoda. Na celom svetu se trenutno proizvodi preko 400 miliona tona papira i kartona. Otpad od kartonskih kutija čini najveći deo čitavog otpada.

Ovi statistički podaci nam pokazuju kolika je važnost reciklaže kartonskih kutija radi očuvanja životne sredine. Nadležni reciklaži daju posebnu pažnju, pa se možemo pohvaliti da je 1993. godine 50% kartonskih kutija bilo reciklirano. Danas je situacija još bolja: po podacima iz 2011, čak 91% kartonskog otpada biva reciklirano, a procenat je svake godine sve veći.

Recikliranje jedne tone otpadnog kartona oslobađa 9 kubika plodnog zemljišta, 2650 litara pitke vode i 174 litra goriva koji bi inače bili upotrebljeni za proizvodnju novih papirnatih materijala i proizvoda.

I u našoj zemlji se može osetiti da je reciklaža zaživela. Karton se većinom odvaja od ostalog smeća, skuplja i daje ljudima koji ga prodaju i recikliraju.