Vrata su veza unutrašnjeg sa spoljašnjim, sa njima svakadnevno imamo kontakt, ali često o tome ne razmišljamo, zaboravimo da su nam prozori oči kojima gledamo u svet, a staklena vrata veza sa drugom prostorijom, omogućavaju fizičku i vizuelnu povezanost u kući, sa tim dolazi i veća sigurnost i bezbednost, posebno kada u kući imamo i decu koja zahtevaju da na njih neprestano motrimo, medjutim, iz istog razloga neko može da motri na nas, da onda zbog toga imamo nelagodu pa pomislimo da su vrata bez stakla bolje rešenje.
Sobna vrata sa staklom imaju tradiciju, nisu trend današnjice
Sobna vrata sa drvenom osnovom i velikim zastakljenim delom sve više osvajaju ovo tržište, možda pomislite da su proizvod savremenog društva, medjutim, dovoljno je da se vaši roditelji vrate u detinjstvo, onda će sigurno u sećanju iskrsnuti sobna vrata sa staklom koja su pre više decenija bila standard u većini domova, posebno u kućama, u stanovima su uglavnom bila jednobrazna tipska vrata.
Danas samo imamo neku savremeniju verziju sobnih vrata koja su se u prošlom veku sretala u vojvodjanskim kućama, nema revolucionarnih promena, jedino što se primećuje su materijali i linije koje se menjaju. Osnovna razlika je veličina zastakljene površine, nekada su sobna vrata imala manje stakla, danas je mnogo veća zastakljena površina, prodaju se modeli sobnih vrata koja su skroz u staklu, ono je samo oivičeno lajsnama.
Kroz veliku staklenu površinu propušta se velika količina svetlosti u dom, a onda ta svetlost cirkuliše od prostorije do prostorije, pa dolazi i do hodnika i predsoblja koji su obično mračni, pa su im jedini dodir sa svetlošću otvorena vrata sobe ili stakleni deo na vratima kroz koji svetlost dolazi do hodnika i do svakog ugla u domu što je veoma bitno za snalaženje dece, ali posebno za snalaženje staraca koji u zamračenim prostorijama ne mogu da funkcionišu, pa je to razlog što se staklena sobna vrata postavljaju i u bolnice i domove za stare.
Princip otvorenog koncepta
Sledeća tačka poredjena sobnih vrata sa staklom ili bez stakla vezuje se za komfor i veličinu prostora. Ukoliko se izmedju dve prostorije nadju sobna vrata sa staklom imamo utisak da su one povezane u neprekidnu celinu, a samim tim se stiče utisak da su obe veće no što inače jesu. Zato se staklenim sobnim vratima tradicionalno odvaja trpezarija od dnevne sobe, fizički jeste odvojena, ali su vizuelno one i dalje spojene, odvojenost je bitna kako se ne bi širio miris iz trpezarije i kuhinje, dok je sa druge strane nemoguće odvojiti ove dve prostorije.
Mnogi vole taj princip otvorenog koncepta, bez barijera, pregrada, kako fizičkih, tako i zvučnih, ali i toplotnih i svetlosnih. Za decu je naročito važan taj princip otvorenog koncepta. Dok su mala, deca teško savladavaju fizičke barijere, pa vrata ostavljamo otvorena, a kad malo odrastu oni ih sami zatvaraju. Odrastu, ali ostane taj dečji strah od mraka, zato i tinejdžeri vole osvetljenu sobu, čak i noću ostaje svetlo u hodniku, pa kroz staklo na sobnim vratima dovoljno prigušeno baca zrake spokoja u dečju sobu.
Zatvorena vrata kao garancija privatnosti
Mnogi ne vole princip otvorenog koncepta, nisu oduševljeni time da neko može tek tako, bez razloga da baci pogled u njihovu sobu, zato se oni odlučuju za sobna vrata bez stakla i ni malo nije mali broj takvih. To je čitava vojska onih koji žele privatnost i mir u svoja četiri zida, za njih vrata nisu samo pregrada izmedju prostorija, već ulaz u njihov svet. Treba poštovati i jedne i druge, razumeti one koji vole širinu i otvoren prostor, pa makar ga dobili prividno staklenim sobnim vratima, ali i one koji žele vrata bez stakla kao garanciju privatnosti.
