ZA VIKEND SE POMERA SAT! Evo zašto je to zapravo DOBRO i šta bi bilo u Srbiji da toga nema

U nedelju počinje letnje računanje vremena. U noći između subote i nedelje, u dva sata ujutro, sat će se pomeriti jedan čas unapred – sa dva na tri ujutro.

Sat
Pixabay.com

– Vikend pred nama biće najkraći u godini. Može se čuti da mnogim ljudima to ne prija, jer spavaju kraće i ritam im se menja. Pomeranjem sata, odnosno, ukaznim vremenom kako se to zvanično zove, dobijamo jedan sat više svetla tokom celog proleća i leta, imamo dužu obdanicu – objasnio je ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku.

Kako je kazao, svi koji su putovali u zemlje Zapadne Evrope videli su da tamo dan duže traje nego kod nas.

– Sunce tamo zalazi kasnije nego u Beogradu. Da nema ukaznog vremena, da ne pomeramo sat, sunce bi nam zalazilo u 19 sati i 27 minuta. Tokom cele godine bi drugi dnevnik bio prikazivan po mraku. Zimsko računanje vremena je prirodno vreme, ali nama bi bilo mnogo gore nego ostatku Evrope da nema i letnjeg računanja, jer bi nam najkraće trajao dan – kazao je Bubnjević danas na televiziji K1.

Bubnjević je kazao da ne postoji nijedna studija koja povezuje zdravlje sa pomeranjem sata.

– Sve su to spekulacije i nagađanja. Jedine studije koje postoje sprovedene su u Rusiji i u skandinavskim zemljama i odnose se na povećan broj saobraćajnih nesreća u vikendu kada se menja sat, kao i povećan broj poziva Hitnoj pomoći. Ali, moramo imati na umu da je sever Evrope specifičan u smislu vremenskih prilika, jer oni imaju, na primer, i bele noći. Pomeranje sata im u inače komplikovanim uslovima pravi dodatni problem. Kada je reč o zdravlju, za sve ljude bolje je da što više vremena tokom dana provedu na suncu, a to se naročito odnosi na bebe i decu. Sunce veoma utiče na njihov pravilan rast i razvoj – kazao je Slobodan Bubnjević.

U srednjem veku, i ranije, nije se koristilo apsolutno vreme kakvo imamo danas.

– Način računanja vremena koji imamo danas, nije uvek bio takav. Dan se merio i usklađivao sa sunčevim ciklusom i ljudi su se tokom godine postepeno prilagođavali ciklusu sunca. Međutim, kada se krajem 19. veka shvatilo da prespavamo značajan deo sunčanog dana, krenula je kampanja da se uvede ukazno vreme i da na proleće pomeramo sat unapred – kazao je Bubnjević u „Uranku“.

– Nemačka je bila prva zemlja koja je tokom Prvog svetskog rata uvela ukazno vreme. Shvatili su da su Britanci koji su to prvi predložili bili u pravu. Trošili su mnogo uglja i to je za njih bio okidač. Mi smo, na primer, ukazno vreme uveli tek 1984. godine, ali malo ko zna da smo mi jedna od 30 potpisnica uvođenja SI sistema, univerzalnih mera koje obuhvataju i vreme. Kada bi u svakoj zemlji satovi radili različito, stvarali bi se enormni ekonomski gubici.

Rusija je, na primer, odustala od ukaznog vremena kada je Medvedev bio predsednik Ruske federacije.

– Odustalo se od pomeranja sata zbog toga što je Rusija velika zemlja i ima mnogo vremenskih zona. Pomeranje sata u takvim uslovima prouzrokovalo im je mnogo problema i od toga su odustali. Kada je reč o ostatku Evrope, Evropska komisija najavila je donošenje odluke o ukidanju ukaznog vremena ali je to odložila zbog pandemije kovida koja nas je zadesila pre dve godine. Pitanje je ima li ova inciijativa i dalje podršku. Ne znamo da li će i kada pomeranje sata biti uvedeno. Svakako, na našu žalost, s obzirom na to da mi nismo članica Evropske unije, niko nas neće ni pitati da li nam se to sviđa, i odgovara li nam ili ne.