Homo sapiens i canis lupus familiaris (pas kao kućni ljubimac) zajedno su već desetinama hiljada godina. Radi se o najčvršćoj i najizdržljivijoj vezi koju je ljudska vrsta razvila sa nekom drugom. Malo vremena ljudi provode jedni sa drugima, metropole su pune saobraćaja i smoga. Živeti sa psom i brinuti o njemu jeste prilika za ljude da otkriju zdraviji način života, da žive normalnijim ritmom, da postanu svesni značaja iskrene ljubavi, bez koristi.
O ovome govori i izveštaj Nacionalnog udruženja za ishranu i negu ljubimaca (Assalco – Associazione Nazionale Imprese per l’Alimentazione e la Cura degli animali da compagnia), prema kome u Italiji postoji skoro 8 miliona pasa koji su uredno prijavljeni u Registar kućnih ljubimaca (Anagrafe degli animali d’affezione, registar prijavljenih kućnih ljubimaca sa ugrađenim mikročipom).
Prema istraživanju koje je sproveo GfK Eurisko (Gesellschaft für Konsumforschung = Society for Consumer Research) na 1000 ispitanika, 91% misli da život sa psom ili mačkom ima pozitivan uticaj na psihološko zdravlje, od čega 81% smatra da povoljno utiče na socijalizaciju i komunikaciju, a 94% da podstiče fizičku aktivnost na otvorenom.
Postoji jedna posebna strast koja povezuje ljudski i životinjski rod – trčanje.
Broj osoba koje se posvećuju ovom vidu aktivnosti je u stalnom porastu poslednjih godina, dok je pas po definiciji brz i otporan trkač. Sve više osoba je moguće videti kako trče sa svojim psom po parku, na planini, u šumi, ali treba voditi računa o načinu trčanja sa njima, kao i o opremi.
Bruno Ferari, dreser škole “Moj pas” iz Roa (grad u Lombardiji, Rho) i ekspert u trčanju sa psom, objasnio je kako treba početi.
Sve ono što radimo kako bismo sačuvali svoje zdravlje, treba da primenimo i na psa: prvo čuti mišljenje veterinara, postepeno pojačavati treninge, izabrati pravu opremu i odgovarajuće staze, imati poštovanja prema ostalima koji trče.
Jedan dobar razlog zašto treba početi trčati sa svojim psom
-Pas je društvena životinja koja zavisi od čoveka i izvlači najviše koristi prateći ga u njegovim aktivnostima. Bilo šta što radimo, a što uključuje i psa, pospešuje našu vezu sa njim. U osnovi zajedničkog trčanja leži zajednička zabava i očvršćavanje veze čovek-pas. Potreba psa da se kreće ima pozitivan uticaj i na naš život, naročito ako dosta sedimo. Na kraju krajeva, trčanje omogućava psu da zadovolji urođeni instinkt, koji je ključan za njegovo psihofizičko stanje, naročito ako živi u gradu. Kada ne postoji mogućnost davanja oduška svojim osnovnim potrebama, ova životinja rizikuje da pokazuje nenormalno ponašanje
Da li to mogu svi da rade ili postoje kontraindikacije?
-Da, naročito u njegovim sposobnostima. Kao što mi prvo odemo kod doktora pre nego što počnemo da se bavimo fizičkom aktivnošću, isto tako, bolje je obaviti pregled kod veterinara, koji će utvrditi da je naš pas zdrav i uvideti koliko je aktivnosti za njega dovoljno. Bolje je da se krene sa trčanjem sa štenetom na kraju prve godine života, kada se fizički razvoj završava, dok ga, posle određenog broja godina, ne bi trebalo previše forsirati. Treba postepeno trenirati i voditi računa o zdravlju našeg psa, koji ne može da govori, ali nam može dati naznake o stanju i “mišljenju” kada je u pitanju ova zajednička aktivnost.
Kada govorimo o rasama, koji psi su manje ili više dobar izbor?
Bazirajući se na studiji o konstituciji, najbolji su lovački psi, rangirani kao galoperi na duge staze, kao što su haski i generalno nordijski psi, koji se rađaju kao psi za vuču sanki.
Dobri su i psi koji teraju stado, Border-Koli (border-collie) i australijski, tzv. kasač ili izdržljiva rasa. Isto važi i za meleze koji su nastali delom od ove rase. Mnogo zavisi i od same osobe. Suvišno je reći da izbor rase psa predstavlja odgovornost i da treba da vodimo računa o svom stilu života, objektivno procenjujući koliko ćemo vremena imati da posvetimo svom kućnom ljubimcu.
Potrebna oprema, koju koristiti i zašto
-Povodac je fizička veza između nas i psa. To je sredstvo komunikacije kroz koji prolaze sve naše tenzije, i fizičke i psihičke. Izbor opreme jeste jako bitan kako bismo na ispravan način komunicirali sa psom, a da mu ne ugrozimo zdravlje. Ogrlica se nikako ne savetuje budući da otežava disanje i može da ošteti dušnik ili vrat. Dobar izbor predstavlja ogrlica koja ide oko vrata i grudi, u obliku slova H , odgovarajuće veličine, ili poseban pojas za trkačke pse. Što se tiče povoca, ne treba uzimati onaj za šetnju, koji je uglavnom previše krut, već je bolje izabrati povodac-pojas (guinzaglio-cintura, oko vrata i oko pojasa), koji kao prednost ima to što će vam ruke biti slobodne (pas je povezan sa strukom svog vodiča). Taj spoj je fleksibilan i elastičan, tako da psu neće naneti povrede, a trkaču neće naneti povrede kičme.
Po snegu, podlogama kao što je asfalt (koji je bolje izbegavati) ili kamen, bolje je odabrati posebne cipele za psa kako bi se prsti sačuvali od povreda i posekotina.
Kao što i mi dehidriramo pod naporom, tako dehidrira i pas, te treba i njemu poneti dovoljno vode i proveriti da ima česmi i duž staze kojom se trči.
Spremni, idemo!
-Savet je početi sa malo slobodnog trčanja, odnosno trčati sa psom tamo gde je moguće, na stazama predviđenim za ovu vrstu aktivnosti, kako bi pas stekao poverenje u ovu novu aktivnost zajedno sa nama. Zbližiće se sa opremom, a potom se mogu uvesti i neke osnovne komande, kao što je “Spreman!” , “Za polazak”, “Desno!” i “Levo!” kako bi krenuo, “Stop!” kako bi stao i “Trči!” kako bi ubrzao i “U liniju!”, kako bi nastavio pravo.
Ovo su kratke i jednostavne reči, lake za psa da zapamti, a koje nama štede, u tom trenutku dragoceni, dah. Ono što razdvaja šetnju i trčanje jeste to da ćete primetiti da pas shvata za koju aktivnost se sprema gledajući šta ste obukli i opremu koju birate za njega.
Pre nego što krenete, pustite ga da obavi svoje potrebe. Zagrejte se malo, i za njega postoje vežbe istezanja. Prvih par puta birajte mesta u kojima nema toliko gužve, kako bi pas bio fokusiraniji i kako bi se izbegao stres. Ključ je zabava u paru, iskustvo treba da bude pozitivno.
Osnovni program
-Ako želite ozbiljno da trenirare, možete probati da trenirate 3-4 puta nedeljno, radeći na izdržljivosti i na brzini. Ponavljanja: kratki intervali od 200 do 2000m; varijacije: ubrzavanja i usporavanja na svakih 200-300m. Dajte psu jasne i kratke instrukcije o smeru i intenzitetu trčanja, ne govoreći osornim i strogim tonom, već uvek gledajte da održite prijatnu i zabavnu atmosferu.
Kada i gde je bolje trčati sa psom?
-Idealno je trčati u prirodi, gde je podloga od zemlje i blata, trave i kamenja jer pružaju veći izazov i stres je manji. Uživanje u prirodi jeste jedna od prednosti trčanja sa psom – parkovi i sela su najbolje lokacije.
Gradska sredina nije uvek idealna – previše buke, mnogo automobila, osobe i ostale životinje koje mogu psu da odvuku pažnju ili da ga uplaše, a da ne pričamo o zagađenju.
Treba izbegavati trčanje na ulici, naročito kada temperatura prelazi 20 stepeni.
Šta nikako ne treba raditi
-Cilj je da se zabavite u paru. Pas mora da ima vremena da shvati da je krenuo na trčanje, a ne u nekakvu šetnju. Ne treba ga nikada trzati ili siliti. Kada se umori, zaustaviće se. Pas želi da nas prati kako bi nas usrećio, čak i protiv svoje volje. Dakle, potrebno je posvetiti maksimum pažnje znakovima stresa.
Treba poštovati pravila u parku, kao i bilo gde drugde, očistiti kada naš pas zaprlja i koristiti povodac gde je to potrebno, ili u slučaju kada ne reaguje na naš poziv. Na kraju, ne treba trčati kada temperatura prelazi 25 stepeni.
Još neki saveti
-Treba posmatrati svog ljubimca stalno, vodeći računa o stanju i zdravlju šapa, proveravajući da li ima povreda, pa i onih najmanjih, na kraju svakog trčanja.
Voditi računa o hidrataciji i toplotnim udarima, naročito tokom leta. Ako ubrzano diše, ako je zadihan, zaustaviće se, potražiće hlad i vodom će se rashladiti.
Nikada ne treba koristiti previše hladnu vodu, jer može dovesti do kongestije (navala previše krvi).
U slučaju kiše treba osušiti psa prilikom povratka. Kada pada sneg, ako vaš prijatelj ima dugu dlaku, proverite da se nisu napravile grudvice od leda na šapama ili stomaku.
Ne dajte mu nikada da previše jede ili pije, naročito ako je veći pas (može da se uvije želudac), i izbegavajte da mu dajete ugljene hidrate pre intenzivnog napora.
Trčite barem tri sata nakon što ste jeli. Pre treninga, psima su potrebne masti, ali vodite računa o konzumiranju nove hrane jer bi mogla da dovede do lošeg varenja.
Malo istezanja će i psu dobro doći, ali neka vam veterinar ili neki stručnjak da savet koje su vežbe najbolje.
Još neki savet kada se radi o osobinama psa
-U slučaju stidljivih pasa, trebalo bi makar na početku izbegavati da ih vodimo na trčanje u vreme kada ima dosta ljudi i životinja. Ako se ukrstimo sa njima, prođemo pored psa ili on nas prođe, treba izbegavati konflikt. Do agresivnog ponašanja dolazi u stanju uzbuđenja koje nastaje zbog trčanja i činjenice da su psi ograničeni povocem. Treba napraviti prostora između našeg psa i ostalih životinja, i uvek treba druge šetače ili trkače upozoriti kada smo tik iza njih.
Neka umirujuća aktivnost, kao što je šetnja ili istezanje, na kraju trčanja umanjuje nivo agitacije do koje dolazi hiperaktivnošću. Nikada ne treba stati iznenada i ostaviti psa samog. Neprestano ga treba uključivati i nagrađivati kada se pozitivno ponaša. Na kraju, imajmo na umu da je naša krivica ako pas ne sluša – treba da poboljšamo komunikaciju sa njim. Beskorisno i surovo je kažnjavati ga.
