Priča o malenom Luku iz Virdžinije i njegovom psu rase bigl po imenu Mo ostaviće vas bez teksta.
Mo je, naime, uginuo sa 13 godina, i cela porodica Vestbruk je silno patila za njim. Meri i Roberto su svakako bili skrhani, ali njihov maleni sin Luk jednostavno nije mogao da dođe sebi od tuge, prenosi sajt “Hemptonrods”.
Zbog toga je Meri uvela običaj da Luk svake večeri, uz njenu svesrdnu pomoć, sroči pismo Mou, koje će zatim poslati na Moovu adresu u psećem raju. Na koverti bi ispisali da je primalac Mo Vestbruk, sa adresom prebivališta na oblaku broj 1.
Sadržaj pisma je svaki put bio gotovo identičan – mali Luk bi voljenom Mou poručio da mu silno nedostaje, i da se nada da se lepo zabavlja u psećem raju.
Zatim bi Luk i Meri odneli pismo u poštansko sanduče, a Meri bi se potom vratila bez sina da izvuče pismo sa nepostojećom adresom.
Jednog dana, Meri je imala dosta obaveza i potpuno je zaboravila da posle slanja izvuče pismo iz sandučeta. Bila je ubeđena da će ga poštar baciti u đubre, a onda se dogodilo “čudo”.
Poštar je, naime, očigledno bio dirnut pismom pa je uzvratio pismo u Moovo ime. Bilo je adresirano na Luka, a glasilo je ovako:
“Ja sam u psećem raju. Veoma sam srećan. Hvala ti što si mi bio prijatelj. Volim te!”
Mali Luk je ovo doživeo kao sasvim prirodnu stvar, pa se nije previše uzbudio, ali zato je ostatak sveta ganut poštarovim gestom.
