Vlasti u Nemačkoj, donele su odluku da će pripadnice lepšeg pola, uskoro moći da budu na javnim bazenima bez gornjeg dela u Berlinu. Odluka je doneta nakon žalbe jedne žene, koja je sa otvorenog bazena izbačena, jer se kupala bez gornjeg dela.
Još jedna žena se pridružila tužbi, jer je upozorena da ne sme da bude u toplesu na zatvorenom bazenu. Sud je zaključio da su obe dame bile žrtve diskriminacije, a mnogi svetski mediji su ovaj potez Nemačke odluke, okarakterisali kao korak napred ka jednakosti polova.
Da li se toplesom postiže jednakost, koliko je primereno da se žene kupaju bez gornjeg dela i da li bi ova odluka mogla da prođe u Srbiji, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, otkrili su prof. Aleksandar Milošević i psiholog Željko Mašović.
– Ja sam uvek za jednu diskreciju i skrivanje seksualnosti. Nikako nisam za muškarce bez gaća i žene bez kostima. Nisam za nudističke plaže, više volim da to bude malo skriveno, jer je onda mnogo lepše. Počeli smo u svemu da preterujemo. Dojke kod žene su nešto što je muškarcima vrlo privlačno. Ove žene jesu bile diskriminisane, jer je to negde njihova sloboda i odluka da se tako pojave na bazenu – rekao je prof. Aleksandar Milošević i dodaje da granice ipak moraju da postoje:
– Sloboda tela je nešto što je sigurno, zagarantovano i treba da bude, ljudi treba da podrže to, ali stvar i stav čoveka je nešto što je teško proceniti, da li on hoće da se prikaže skroz ili neće. Treba uvek da bude prisutna, jedna vrsta diskrecije – dodao je.
Psiholog Željko Mašović smatra da je sloboda dobra, ali da je mnogo bitnija suština.
– Slobode su super, ali suština je šta stoji iza tih sloboda. Svako može da radi šta hoće, dok ne ugrožava nekog dugog. Na plaži, ne morate da budete blizu osobe koja je u toplesu, pa ako vas nešto uzbuđuje možete da se sklonite. Suština pobune te gospođe je bila, da je ona želela da kaže da su muške i ženske grudi ista stvar. Ipak, sa tog nekog stanovišta, nisu. Sekundarne muške i ženske polne karakteristike su različite i imaju različitu konotaciju. Nije to prva priča o tome. Pedesetih godina 20. veka je krenula ta priča, pa je išla do šesdesetih, kada su žene palile brushaltere, to su neke pobune koje nas uvode u situaciju da živimo u aseksualnom društvu. Što je više seksualnosti po naslovnim stranama novina, televizijama, to su ljudi manje seksualni. Radim sa adolescentima, njima je sve draže, fetiš, aseksualnost, homoseksualnost i biseksualnost, samo da ne bude seksualnost. Na osnovu mojih istraživanja, zaključio sam da tu vlada strah. Oni su pod velikim pritiskom da budu nekakvi, a onda im je draže da budu nikakvi – rekao je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, psiholog Željko Mašović.
Profesor Aleksandar Milošević ističe, da mi ipak živimo u društvu koje takvu vrstu slobode ne može da prihvati
– Mora da postoji jedna diskrecija i da se prikazuje sve ono što čovek ima. To je stil života. Sloboda tela ne znači da se otkrijemo i pokažemo potpuno, već je stil jednog ponašanja, druženja, odnosa nekoga, skrivanja jednog blagog, ne otvaranja odmah – kaže prof. Aleksandar Milošević.
– Ako se svi skinemo goli i šetamo po gradu, ne znam šta će biti u ovoj zemlji – dodao je.
Psiholog Željko Mašović smatra da smo mi mnogo daleko od odluke koja je donesena u Berlinu.
– Dalje smo mi od njih dosta, nažalost. To su one varijante kod njih, kada malo grane sunce i bude 20 stepeni, oni se skinu u gaće i skaču u fontanu. Generanlo, severozapadne kulture su došle dotle, da pod pritiskom onoga po čemu mi sada lagano počinjemo da živimo, dolazimo do toga da im treba eksplozija sloboda. Berlin je iz neke andergraund kulture, posebno istočni Berlin, tamo ima onih skvotova, što su ljudi i zaboravili i da postoje, pa možda u skladu sa tim je to ok. Nije nudizam biti u toplesu. To nije ista priča. Ovo je varijanta, hoćemo da budemo isti kao polovi i sa te strane ovu gospođu razumem. Ono što je nudizam kao ideja, nije samo skinuti se go. Obično ide vegetarijanstvo ili veganstvo, zaštita delfina, ide svašta nešto, govorim o pravom nudizmu. Pravi nudizam podrazumeva, preživljavamo goli i sada ćemo da se ponašamo kao praistorijski ljudi. Praistorijski ljudi, pokazalo se i pre 6-7 hiljada godina su pravili neku odeću. Vrlo su se trudili da naprave neke iglice da bi to zašili. Neandertalcima nije trebala garderoba, pa umreše. Mi smo se oblačili, pa smo preživeli. Suština je ljudske seksualnosti je zavođenje. Ti možeš da me zavedeš, polu go, polu obučen, ali u tome je suština. Mislim da tu ženu nije briga da li će ona nekog da privuče, već da se izbori za ženska prava – dodao je psiholog Mašović.
Šta su danas muško – ženski odnosi?
– Imate pritisak da budemo svi ravnopravni, ali imate i one žene i muškarce koji ne žele to. Možda taj muškarac želi da radi kućne poslove, a žena da vozi kamion. Pritisak je na tme da budemo potpuno ravnopravni, ali iskreno više ne znam ni šta znači, kada je ravnopravnost više nego prisutna – kaže Mašović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
Različitost je bitna stvar.
– Najvažnija stvar je da budemo različiti. Nemojte da ubijete svoje muškarce. Jedan od najvažnijih seksualnih problema kod muškaraca je strah od neuspeha. Žene nemaju taj problem, tako da one mogu da manipuliše – kaže prof. Aleksandar Milošević i dodaje da su žene danas počele da pokazuju svoju moć, a treba da budu svesnije da su moćnije od muškaraca.
Da li postoji ograničenje do kada roditelji trebaju da kupaju decu i do koje godine deca trebaju da gledaju svoje roditelje gole?
– Teško je odrediti granicu. Ukoliko uzmemo razvojne period, opasnost može da bude u nekoj edipalnoj faza, od treće do pete godine. Posle pete kreće latencija do devete godine, a kada uđu u pubertet onda treba da razmisle dobro. Devojčice imaju elektra sindrom i važe ista pravila kao za dečake – rekao je Željko Mašić i dodaje da postoje stil i vaspitanje kada roditelj ne bi trebalo da kupa svoje dete, a kranja godina je deveta, jer se tada završava latentna faza kod deteta.
– Dete samo oseti, kada treba da sakrije sebe. Roditelji treba da prte njegove osećaje i treba da ga usmeravaju – zaključio je profesor Aleksandar Milošević u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
