Jedne srede, 30. maja 1951. godine u 17:15 u Sarajevu, u porodici Čolić rodio se dečak kome je otac dao ime Zdravko.
Rođenju prvog deteta obradovali su se Stana i Vlada, ona domaćica, a on policijski oficir.
U Mažuranićevoj ulici broj 4, pokraj današnje Skenderije i Miljacke, u ta još sveža, posleratna vremena porodica Čolić stigla je iz Hercegovine, uselila se u stan porodice Samardžić, koja se pridošlicama nije obradovala.
Iako su imali svoje dve sobe, Čolići su ostale prostorije delili s domaćinima. Zdravko je tu živeo do četvrtog razreda osnovne škole, kada je otac Vlada najzad dobio sopstveni stan u Lenjinovoj ulici u Sarajevu, u naselju Grbavica.
Ko je prva žena koju je Čola šarmirao?
Premda se porodice Čolić i Samardžić nisu previše dobro slagale, Zdravko je uvek šarmom uspevao da nasmeje i razveseli, inače ne tako vedru valsnicu stana.
Ona je imala magičnu spravu kojoj mali zdravko nije mogao da odoli, a to je bio radio-aparat.– Sećam se da sam dolazio do vrata sobe i kucao. Zvao sam je Dopođa. Tražio sam da me pusti da slušam radio. Bio sam joj drag, pa me je puštala unutra. Stavila bi me na fotelju, dala nešto da popijem i uključila radio. Bio sam zanesen muzikom koja je dolazila iz kutije. Prilazio sam radiju, čučeći onako mali, te polkatkad prislanjao uho na kutiju verujući da se svi ti zvuci unutra stvarno dešavaju. Mislio dam da u toj čarobnoj kutiji žive neki patuljci, koji sviraju i pevaju – priseća se Čolić.
