Legenda tamburaške muzike Zvonko Bogdan u četvrtak uveče održao je svoj tradicionalni jesenji koncert u Sava centru, na kome je raspoložene Beograđane odveo na nesvakidašnje putovanje kroz vekove i prostranstva Panonske ravnice, ispunjeno pesmom, pjesmom i pismom.

Verni čuvar tradicije kad je tamburaški zvuk u pitanju, Zvonko Bogdan je početak koncerta nazvanog “Od Bana ta prema Sremu” prepustio svojim vernim tamburašima koji su se petnaestak minuta pošteno rasvirali.

A kada se konačno pojavio, Zvonko nije odmah zapevao, već je u gospodskom maniru prvo predstavio sve, kako on voli da kaže, “svirce” i poželeo svima dobrodošlicu i dobro veče “svim žiteljima države Srbije”.

– Da bi ovo imalo što bolji efekat, zamolio sam tamburaše koji me prate, neću da kažem koliko godina, da me i večeras otprate, jer bolje me prate neg’ beogradska policija – našalio se Zvonko.

Uz osmeh se, kao i obično, krenulo hronološki,od 19. veka. Nikola Vladimir Nikolić u ta davna vremena napisao stihove za neprolaznu starogradsku pesmu “Na te mislim kada zora sviće”, a nastavilo se uz biser Jove Jovanovića Zmaja “Tiho noći”, pa prepev poeme Hajnriha Hajnea koji je bio opčinjen Bosnom “Kraj tanana šadrvana”… Red pesme, red Zvonkove priče, da nas obogati saznanjima o stihovima i melodijama koje su kroz vekove, malo je reći, izdržale test vremena.

Ne bi koncert panonskog šansonjera ni pod razno mogao da prođe bez “U tom Somboru”, “Kad sam bio mlađan lovac ja”, “Kad se mesec sprema na spavanje”… Prolazilo se na romantičan način kroz časove muzičke istorije ovih prostora – pre Prvog svetskog rata, pa između dva rata… Bilo je tu i Radičevića i Jesenjina – za svačiju dušu i svaki senzibilitet.

Posebnu emociju glas mu dobije kada priča o periodu sedamdesetih, jer to je vreme kada je i on, već uveliko znan pevač, počeo da se i kao autor iskazuje.

“Jedan zaljubljenik u bačku ravnicu napisao je ovu pesmu ’71. godine”, o sebi je progovorio Zvonko najavljujući “Ej, salaši na severu Bačke”. Utom su se nanizale “Već odavno spremam svog mrkova”, “Da zna zora”, “Kada padne prvi sneg” za koju mnogi ne znaju da je muziku napisao legendarni Les Paul…

Raspevao se Zvonko, nekoliko puta je pravim bravurama pokazao da ga glas još služi besprekorno, a uz “Zaustavite Dunav” dobio je cvet od obožavateljke iz publike.

Završnica je, kako je red, bila rezervisana za pesme koje su obeležile poslednjih desetak godina njegove karijere. Tu su nezaobilazne “Danas nije moja nedelja” iz pera Vlade Kanića, “Ko te ima, taj te nema” Baneta Krstića, “Ova pisma refren nema”, kao i obrada čiji stih je poslužio kao ovogodišnji naziv koncerta, Bajagina i Lošina “A ti se nećeš vratiti” koju je Bogdan krstio po imenu serije gde se pojavila – “Vratiće se rode”.

Pobrinuo se Zvonko da ni ovoga puta pred kraj ne izostane čuveno “nadsviravanje” vrsnih tamburaša. A na samom kraju – naklon publici, uz želju da se novi susret desi naredne godine u ovo vreme.