Adekvatna zimska oprema, povećana pažnja, usporena vožnja i držanje na bezbednoj udaljenosti jesu preduslovi sigurne vožnje u uslovima zaleđenog kolovoza.
Vožnja automobila u zimskom periodu, narocito kada ima snega za mnoge vozače predstavlja problem, što ne treba da cudi jer se ona u mnogome razlikuje od načina upravljanja automobilom u drugim godišnjim dobima. Kako da se pokrene vozilo, da se vozi i koči po snegu, ledu i mokroj podlozi, su vozačke veštine koje se ne uce u auto školi nego mogu da se steknu samo iskustvom.
Međutim, za vožnju po snegu, zamrznutim putevima i jakom vetru, problemi sa kretanjem, upravljanjem i zaustavljanjem po klizavom putu postoje pravila koja kada se znaju i primenjuju pomažu vozačima da bezbedno stiču iskustvo i sa samopouzdanjem automobil voze i zimi.
Pažljivo – bezbednije
Prvo i osnovno pravilo vožnje po snegu je pažljivost. Sve promene, bilo da je u pitanju promena pravca ili brzine moraju da se obavljaju sporije i sa velikim osećajem, jer nagle promene mogu da dovedu do gubljenja kontrole nad automobilom.
Kretanje iz mesta
Kada vozač očisti automobil od snega i leda može da sedne u njega, startuje motor i počne da vozi. Ako je ispred automobila i tockova dosta neutabanog snega potrebno je da se nogom ili još bolje lopatom (koja bi zimi uvek trebalo da bude u prtljažniku) bar delimicno očisti. Vozacima s nedovoljno iskustva najveći je problem da krenu iz mesta, jer zbog smanjenog trenja pogonski točkovi lakše proklizaju. Zato je na snegu i ledu potrebno da se doda gas, ali pedala kvačila treba da se otpušta znatno sporije i pažljivije nego na suvom kako bi pogonski točkovi postupno zahvatali klizavu podlogu i pokrenuli automobil. Papučica gasa treba ujednačeno da bude pritisnuta, kada se oseti da su tockovi poceli da proklizavaju treba malo pritisniti pedalu kvačila dok točkovi ne prestanu da klize, onda opet popustiti pedalu kvacila da se smanji proklizavanje i tako sve dok se automobil ne pokrene. Ne treba preterivati sa popuštanjem i pritiskanjem pedale kvacila da se ono ne bi oštetilo. Po pravilu kada je na putu mnogo snega i leda treba krenuti iz drugog stepena prenosa. Za sve to potrebno je dosta iskustva i vežbe na praznom parkingu.
Ubrzavanje
Za vožnju po klizavom putu važe drugačija pravila nego na suvoj podlozi. U praksi svako može da oseti da prevelik broj obrtaja motora dovodi do iznenadnog proklizavanja pogonskih tockova ili, što je teže da se kontroliše u kombinaciji s bočnim zanošenjem.
Ako dođe do takve situacije jedina pomoc je oduzimanje gasa, ali nikako naglo, već nežno, a na kočnicu mora da se zaboravi i da se ona koristi samo u slučaju nužde. S obzirom da će preveliki gas i previsoki obrtaji uvek da izazovu proklizavanje, za ubrzanje u svakom stepenu prenosa treba da se iskoristi najviše trećina gasa, odnosno najviše trećina maksimalno dozvoljenih obrtaja motora. To prakticno znači da u viši stepen prenosa treba da se prebaci što pre, ali ne treba preterivati. U svakom slucaju, zvuk motora i zvuk proklizavanja tockova najbolji su pokazatelji koliko je neko vešt u zimskim uslovima.
Vožnja i upravljanje
Pri promeni stepena prenosa pedala gasa treba da se otpusti vrlo pažljivo (naglo otpuštanje gasa može da zanese automobil), kvačilo se nežno pritisne, promeni se stepen prenosa, polako se otpusti kvačilo i istovremeno dodaje gas, ali vrlo malo, mnogo manje nego na suvom putu. Pri skretanju ili promeni pravca treba da se izbegava oduzimanje ili dodavanje gasa jer u oba slucaja može da se dogodi da se automobil zanese. Zato, pre promene kretanja treba da se smanji gas ili da se poptuno skine noga s papučice i tek kada se automobil vrati na željeni pravac možete da se polako doda gas.
Skretanje
Pored veštine upravljanja kvačilom, gasom i menjacem od velike važnosti je rukovanje upravljačem. Svi pokreti upravljačem moraju da budu meki, postupni i pravovremeni. Naglo okretanje upravljača nije dozovoljeno jer se na taj nacin gubi kontrola nad automobilom. Skretanja u bočne ulice u gradu u nekim slučajevima mora da se izvede brzinom pešaka, a na putu krivine treba da se savldavaju dva do tri puta manjom brzinom od brzine na suvom. Promene saobraćajne traka treba da se izvedu sa što manjim okretanjem upravljaca jer velika kolicina snega može da zanese automobil.
Kocenje
Kod prevelike brzine u krivini po pravilu automobil pokušava da zadrži pravac kretanja i to tako što prednji kraj automobila nastoji da u krivini nastavi pravo. U tom slucaju treba prvo da se skine noga s papučice gasa i tako dozvoli prednjim tockovima da prestanu da klizaju. Najveća greška vecine vozača u takvoj sitaciji je još jače okretanje upravljaca u krivini i panično pritiskanje kočnice, a treba da se radi baš suprotno.
Kočenje je dozvoljeno samo u krajnjoj nuždi, a u slučaju da automobil želi da nastavi pravo u krivini dodatno okretanje točkova samo će ih još više blokirati. Na prvi pogled suprotno logici, u takvoj sitaciji upravljač i prednje tockove treba okrenuti u suprotnom smeru od smera krivine kako bi se točkovi izravnali i što pre počeli da se okreću. Kada vozac oseti da se prednji točkovi okreću i da automobilom može da se upravlja treba upravljač ponovo da okrene u pravcu krivine, ali nikako prejako već koliko je potrebno.
Ceo postupak izgleda komplikovano, ali se izvodi relativno lako i trebalo bi da je instinktivan.
Zaglavljen automobil
Zbog visokog snega i jakog leda, pre ili kasnije dođe do situacije da se automobil zaglavi. Najlakši nacin da se izvuce je ljuljanje, odnosno kretanjem napred i nazad i korišćenjem inercije za izlazak iz neprijatne situacije. Za teže slučajeve jedino rešenje je lopata, kojom treba da se ukloni sneg ispred ili iza automobila tako da može da se izađe na čist deo puta.
Zaustavljanje
Za zaustavljanje u najvećoj meri treba da se koristi efekat kočenja motorom, a što je moguće manje da se upotrebljava kocnica. Kod kočenja motorom isto kao i kod ubrzavanja, ne sme da se pretera s brojem obrtaja jer tada može da dođe do proklizavanja pogonskih točkova. Kočenje kao i svaka radnja na klizavom putu, treba da bude odmereno, pažljivo i bez naglih pokreta. Kada vozac oseti da točkovi blokiraju, treba da smanji pritisak na kočnicu. Kočenje kočnicama zahteva vrlo dobar osećaj jer ako se to čini pregrubo, točkovi ce da blokiraju što ce da poveca zaustavni put nekoliko puta. Najvažnije u vožnji u bilo kojim uslovima, pa i po klizavom kolovozu je da vozač uvek mora da zna kako ce automobil da se ponaša posle određenog manevra.
