Nastao na ulicama britanskih gradova ovaj pokret je izrastao u veoma uticajnu potkulturu koja je postala svakodnevica i način života u urbanim sredinama tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Zbog toga se jedan "Cafe racer" nikako ne može posmatrati kao obično vozilo! Bilo bi nepravedno razdvojiti mašinu od vozača jer je njegov izgled i sve što ga čini posebnim u neraskidivoj vezi sa karakterom, željama i autentičnim pogledom na svet vlasnika motora.

 

Popularnost preprevljenih motora je dostigla vrhunac u drugoj polovini prošlog veka, a jedan od razloga je taj što je njihov finalni izgled bio kreiran po sopstvenoj želji vlasnika.

Kada izađe iz specijalizovane radionice, motocikl prestaje da bude samo prevozno prevozno sredstvo u novom ruhu. Od tog trenutka motocikl postaje svojevrsni unikat koji deli životnu sudbinu sa svojim vlasnikom i postaje simbol autentičnog izraza, što je i prvi preduslov originalnosti.

Prilikom izrade “Cafe racer-a” nema standardnih pravila i šablona. Mnogi od ovih drumskih krstarica su delo ruku svojih vlasnika koji bi posle prvih uspešnih projekata, ostali u ovom hobiju, baveći se kustomizacijom motora za prijatelje, obožavaoce i komercijalnu prodaju.

Radionice su tokom poslednjih pedesetak godina nicale u svim delovima planete od Evrope do Severne Amerike ali i Argentine, Australije i zemalja Dalekog Istoka. Jedna takva radionica postoji i u glavnom gradu naše zemlje, a ponosni vlasnik i autor nekoliko “remek-dela” jeste pasionirani zaljubljenik u dvotočkaše Nemanja Ugrešić.

Po zanimanju je ekonomista ali kako sam kaže ljubav prema motorima je u velikoj meri oblikovala njegov život. Kada procenjujemo kvalitet našeg života pre svega treba odrediti kako koristimo slobodno vreme. Kako sam kaže, najveći deo svog slobodnog vremena posvetio je motociklima pa se slobodno može reći da krož život juri punim gasom.

  

FOTO: Đorđe Bošković

Kada završi svoj radni dan u kompaniji gde je zaposlen, sa posebnim zadovoljstvom odlazi u svoju radionicu “Clutch&Brake”, odakle izlaze prava remek dela na dva točka.

Ja sam motocikle zavoleo u tinejdžerskim danima. Kao i mnogi moji prijatelji krenuo sam sa skuterima male kubikaže… sećam se da je jednom drugu bila potrebna pomoć oko sređivanja motora. U to vreme je “cafe racer kultura” osvajala i naše krajeve, a do tada smo o svemu tome saznavali iz knjiga, časopisa i filmova. Kao i danas, voleo sam “old school” stvari pa je želja da uradim svoj prvi cafe racer bila apsolutno prirodna u tom trenutku. U mojoj garaži se nalazila Honda CX500 i avantura je mogla da počne – priča za Dnevno.rs Nemanja.

Izrada prvog custom model-a nije tekla nimalo lako. Proces je trajao 500 radnih časova, a na putu ka ostvarenju sna Nemanja se suočavao sa ozbiljnim problemima.

– Rad na “cafe racer-u” podrazumeva i korišćenje delova koji su izrađeni ručno i to najčešće u sopstvenoj radionici. Što više mašte uložite u motocikl, veće su šanse da on kao finalni proizvod izgleda bolje i atraktivnije. Nažalost, delovi potrebni za ovakvu vrstu posla nisu lako dostupni što može uticati na proces i brzinu kojom se jedan projekat realizuje. Tokom ovih desetak godina ne štedeći vremena i sredstava, trudim se da svoju radionicu opremim svime što je potrebno kako bi iz nje izlazili respektabilni i izuzetni motocikli – kaže ovaj talentovani Beograđanin dodajući da je sve alate koje poseduje kupio u Srbiji ili ih sam napravio.

  

Radionica “Clutch&Brake” jedna je od poznatijih u ovom delu Evrope. Prerađeni modeli privlače pažnju zaljubljenika u dvotočkaše, što je dovoljno da se kod mnogih probudi interesovanje za ovim hobijem.

– Ovakav koncept garaže jeste jedan među prvima kod nas. Međutim, moram reći da ima još ljudi koji se bavi ovim poslom u našoj zemlji. Sarađujemo svakodnevno, pokušavajući da nađemo rešenje za bilo koji koncept na kome se radi. Nisam član nijednog motokluba jer zbog mnogobrojnih obavezama nemam vremena da se ozbiljnije posvetim takvoj vrsti druženja. Reakcije ljudi na moju garažu su manje-više pozitivne ali sam najveću podršku dobijao od porodice i prijatelja – ističe Nemanja.

 

Izrada “cafe racer-a” zahteva ogromnu posvećenost. Neretko se desi da je potrebno rastaviti motocikl do poslednjeg zavrtnja kako bi proces kustomizacije mogao da počne, po želji autora, odnosno naručilaca.

– Svaki motor koji uradim se razlikuje od fabričkog. Nikada neću moći da napravim dva ista motora sa istim delovima i to je draž ovog posla. U trenucima kada smo dogovarali naš razgovor završio sam rad na “konceptu 003” . Rađen je po narudžbini. Do kraja godine se nadam da će biti završeni svi koncepti koje sam planirao. Neki od njih su moji projekti, a drugi su deo projekata koje ljudi naručuju. Ponuda i upita ima sa svih strana što me veoma raduje jer je jedan od ciljeva moje misije i razbijanje predrasude “Made in Serbia” , a koje je godinama vezana za auto-moto industriju – zaključuje Nemanja.