Nije bio lud Stevo Žigon u "Pričama iz majstorske radionice".

 

Ljudi koji pričaju sa svojim automobilom, ohrabruju ga ili mu daju imena, zapravo nisu nastrani već pokazuju znakove inteligencije, sudeći prema rečima psihologa Nikolasa Ipleja sa Univerziteta u Čikagu u SAD-u.

 
Istorijski gledano, to je bilo tretirano kao znak gluposti ili infatilnosti. Ali, to je ustvari prirodna nuspojava onoga što ljude čini jedinstveno pametnima na ovoj planeti –  objašnjava Iplej.

Ljudi su oduvek imenovali stvari poput mačeva, brodova… Postoje naučna i evoluciona objašnjenja zašto su to radili, a rade i danas, i to u tri slučaja – kada predmet izgleda kao da ima lice, jako im se sviđa i kada je nepredvidljiv.

Svi ljudi imaju tendenciju da vide lica u stvarima. To je sposobnost koju smo usavršavali kao način razlikovanja potencijalnih prijatelja od potencijalnih predatora. Takođe, imamo sklonosti da ukrašavamo predmete koje izgledaju kao da imaju oči kako bi im dali ličnost. Dobar primer toga bilo je stavljanje trepavica na stare VW Bube tokom devedesetih godina – nastavlja ovaj stručnjak.

Kod retkih pojedinaca ta emocionalna povezanost s vozilom zna postati ekstremna, a dobar primer toga su retki pojedinci koji prema svojem automobilu osećaju seksualnu privlačnost. 

Ljudi danas znaju da osete posebnu prisnost s automobilima, posebno ako se radi o vozilu koje je bilo uz njih i u dobra i u loša vremena. Istraživanja pokazuju da, što neko više voli svoj automobil, češće će se s njim duboko povezati. Takođe, automobile je moguće gledati kao čoveka jer su nepredvidivi, npr. pokvare se kad se najmanje nadamo, ponekad kao da namerno neće da upale… Kao da sprovode svoju volju.

To je direktna posledica superiorne ljudske inteligencije. Prepoznavanje onoga što se događa u glavi drugog čoveka uključuje iste psihološke procese kao i kod prepoznavanja uma životinja ili čak gedžeta – napominje Iplej, piše “BBC”.