Evolucija pneumatika: Evo kako su automobili zapravo dobili GUME

Gume
Pixabay.com

Automobilske gume su imale specifičan put razvoja. Evolucija pneumatika je bila neophodna reklo bi se, pa zaista imamo po koju dobru reč o tome da kažemo, a još više o tome šta budućnost guma donosi. Ipak, ne trčimo pred rudu.

 

U 19. veku, pre nego što su kočije ostale bez svojih konja, točkovi su uglavnom služili da se smanji napor potreban da se teret vuče preko loših puteva. Samo je konjima, mazgama i ostalim životinjama koje su vukle kočije zapravo bila potrebna vuča, pa su drveni točkovi tada obično bili obmotani u pojasu gvožđa kako bi se obezbedila izdržljivost na kojem god terenu.

Kada je stoka zamenjena pogonskim sistemima vozila, opterećenje na točkovima se dramatično promenilo i stvorio se osnovni uslov za razvoj visoko funkcionalnih automobila. Zahtevi za vučnom silom, upravljanjem i snagom kočenja prešli su sa bičeva i uzdi na pedale, poluge, i na kraju volane, kojima se direktno upravljalo točkovima. Sve ovo je direktno uticalo na razvoj automobilske industrije u svetu i Srbiji, pa čak i na današnje tržište automobila u Beogradu.

Kao što su škrge i peraja nestali u korist pluća i stopala kod morskih životinja koje su ispuzale iz okeana, tako su i drveni točkovi bili zamenjeni onim sa gumom. 

Prva guma i vulkanizacija

Guma nije uvek bila korisna kao što je danas. Rana guma nije držala oblik; bila bi lepljiva na toplom vremenu i postala nefleksibilna tokom hladnog vremena.

Čarls Gudjir je 1839. bio zaslužan za otkriće procesa vulkanizacije. Vulkanizacija je proces grejanja gume sa sumporom. Ovo transformiše lepljive sirove gume u čvrst savitljiv materijal koji čini gumu savršenim materijalom za točkove. Priča o njemu je pomalo tužna, iako je posvetio ceo svoj život poboljšanju gume, nikada nije profitirao od svog rada. Čarls Gudjir umro je siromašan.

Prvi točkovi sa gumom pojavili su se sredinom 1800-ih. Bili su čvrsti, a sama guma je nosila teret, apsorbovala šokove i ogrebotine. Pneumatske ili vazduhom ispunjene gume, u kojima je komprimovan vazduh podnosio teret, patentirana je već 1845.

Popularnost bicikala kasnih 1800-ih oživljava ideju pneumatske gume, a 1888. godine veterinar po imenu Džon Bojd Dunlop dobio je patent za pneumatske gume za bicikle.

Automobilske gume

Prva upotreba pneumatika u automobilima potekla je od strane braće Michelin, Andre i Eduard. Oni su sa automobilom sa pneumatskim gumama učestvovali 1895. u drumskoj trci u Parizu. Iako nisu pobedili u trci, već bili poslednji, interesovanje za pneumatske gume je bilo začeto, i Michelin postaje vodeći proizvođač guma u ​​Evropi.

U narednih pedeset godina automobilske gume su pravljene od unutrašnje cevi koja sadrži komprimovani vazduh i gazećeg sloja koji štiti unutrašnju cev i omogućuje trakciju. Guma koja je činila gazeći sloj je ojačana slojevima ili “plis”-om gumene tkanine.

Gume napravljene tokom ovog perioda bile su poznate kao “bias – ply” ili dijagonalni pneumatici, jer su slojevi gume postavljani u ​​naizmeničnim dijagonalnim slojevima pod uglom od 55 stepeni u odnosu na naplatke. Ovakve gume, iako zastarele se i dalje prave i prodaju kao autentične gume za starinske automobile koji su nastali u tom periodu.

Michelin prvi put predstavlja radijalne gume u Evropi u 1948. Radijalne gume su tako nazvane jer se niti slažu pod uglom od 90 stepeni u odnosu na naplatke, a gazeći sloj je ojačan pojasem od čeličnog materijala koji ide oko obima guma.

Prednosti radijalnih guma uključuju duži vek trajanja, bolje karakteristike upravljanja, i manji otpor prilikom kotrljanja, što znači da se njihovom upotrebom poboljšava potrošnja goriva. S druge strane, vožnja je tvrđa, a budući da su tehnološki složenije one su oko 45 odsto skuplje. Takođe zahtevaju drugačiji sistem odlaganja.

Iz ovih razloga primena radijalnih guma u Americi je znatno kasnila u odnosu na ostatak sveta. Tek sa naftnom krizom i povećanim uvozom stranih automobila su Amerikanci uvideli prednosti radijalnih guma.

Budućnost guma

Sa sve većim rastom popularnosti autonomnih automobila i promenama u dizajnu, menja se i koncept točkova. Proizvođači se utrkuju ko će postaviti revoluciju u industriji guma.

Goodyear je pokazao ambiciozni koncept točka koji nudi uvid u to kako bi vožnja u bliskoj budućnosti mogla da izgleda. Ukidanjem konvencionalnog točka i osovina, Goodyear predviđa automobile koji se oslanjaju na četiri sferna točka, koji bi omogućili vožnju na način koji današnja vozila nikada ne bi mogla.

Nazvan ’’Orao-360″, kompanija tvrdi da će obezbediti superiornu pokretljivost u odnosu na današnje mehaničke usklađene točkove, dozvoljavajući svakoj gumi da nezavisno odgovori na potencijalne opasnosti, kao što je led na putu ili iznenadne prepreke. Gume ne bi bile povezane sa osovinom automobila već bi karoserija lebdela iznad točkova.

U teoriji, oni takođe obezbeđuju ravnomerniju vožnju, omogućavajući automobilu preticanje ili promene trake bez potrebe za promenom pravca prednjeg dela automobila. Goodyear nije najavio kada bi ovaj koncept mogao da krene sa proizvodnjom.

Michelin je predstavio Tweel, gumu bez vazduha još 2005. Iako nije predviđena za komercijalna putnička vozila, planira se razvoj ove tehnologije i njeno korišćenje u putničkim automobilima. Za sada upotrebu pronalazi u vozilima bez vešanja kao što su kosilice, određena građevinska vozila i vojna vozila.

Glavna prednost gume bez vazduha je što ne može da pukne kao tradicionalna guma, takođe je upravljivost na mokrom kolovozu znatno bolja jer je omogućeno propuštanje vode kroz otvore na točku.

Nemački proizvođač Continental nastoji da poboljša sam proces proizvodnje guma kako bi bio manje štetan za okolinu. Razvijaju reciklažu korišćenih guma koje bi inače završile na otpadu.

Istražuju nove načine za dobijanje same gume. U saradnji sa biološkim institutima uspeli su da dobiju prirodni lateks od korena maslačka. Plantažama maslačka smanjuju zavisnost od uvoza sirovina, smanjuju transportne troškove i emisiju gasova tokom transporta. Maslačak je moguće saditi na neobradivim površinama što oslobađa više prostora za proizvodnju hrane.

Određeni proizvođači bave se konceptom guma koje menjaju oblik.

 Možemo videti da proizvođači u svojim vizijama uzimaju u obzir sve više parametara i da upravljivost nije dovoljna za gumu budućnosti. Pitanje je da li ćemo uopšte moći da ih zovemo gumama ali, jedino sigurno je da ne možemo da dočekamo!



loading...