Vazdušni jastuci su neizostavni element u pratećoj opremi automobila, ali još uvek se voze modeli koji nemaju ovaj segment bezbednosne opreme.

 

Još do pre desetak godina bilo je moguće kupiti novi automobil bez vazdušnih jastuka.

U Evropi se vozački vazdušni jastuk opcijski nudio tek početkom 1990-tih.

Zajedno sa ABS sistemom i pojasom, to su dodaci kojima možemo pripisati milione spašenih života. Ako se koriste u kombinaciji sa pojasem, prednji vazdušni jastuci smanjuju verovatnost teških povreda u saobraćajnoj nesreći za čak 68%. Pritom, ako kupujete polovni automobil proverite da li još uvek postoje ili su već iskorišćeni.

Vazdušni jastuk je patentiran još početkom 1950-tih, a početkom 1970-tih pojedini američki proizvođači počinju da vazdušni jastuk nude kao opciju. Godine 1988. vozački vazdušni jastuk je standardan u pojedinim Krajslerovim modelima. Još 1984. godine američka vlada predlaže obavezu standardne ugradnje vazdušnih jastuka u automobile proizvedene nakon 1989. godine, ali zakonska regulativa je definisana deceniju kasnije.

U Evropi se o vazdušnim jastucima još kasnije počelo razmišljati. 1980-tih Mercedes ih je opcijski ugradio u S klasu, a Porše prvi u svetu serijski ugrađuje (1987. g) vozački i suvozački vazdušni jastuk na modelu 944. Pežo za model 306 ni ne nudi vazdušne jastuke do druge polovine 1990-tih, a Audi ih ne nudi ni na svom najpopularnijem modelu 80/90.

Polovinom 1990-tih razvija se ideja o dodatnim vazdušnim jastucima, pa tako Volvo prvi od 1995. godine u model 850 ugrađuje bočne vazdušne jastuke. Početkom novog milenijuma na scenu dolaze vazdušne zavese, a zatim počinje da se razmišlja i o zaštiti putnika na zadnjim sedištima. Danas, uz vazdušni jastuk za kolena kao i onaj u pojasu, automobil je moguće opremiti sa 10 i više vazdušnih jastuka.



loading...