Prepoznavanje se vrši pomoću telefona, pa se miris može aktivirati i neposredno pre ulaska vozača u automobil, ali i prilikom napuštanja vozila.

Ipak, najviše pažnje u vezi sa ovim patentom privukla je sekundarna funkcija pomenutog sistema.

Kako navodi Tojota, on može da se iskoristi i za sasvim suprotnu namenu – da vožnju, odnosno sam pokušaj vožnje automobila od strane nepoznate osobe, učini krajnje neprijatnom ili potpuno nemogućom. 

Naime, u slučaju da se na mestu vozača nađe neovlašćena osoba (lopov), umesto prijatnim parfimisanim mirisom, sistem će putničku kabinu ispuniti suzavcem, kako bi sprečio pokušaj krađe automobila.

I se dok potencijalnim vlasnicima automobila opremljenog ovim sistemom može veoma svideti ideja da tokom vožnje osete svoju omiljenu mirisnu notu, veliko je pitanje kako bi reagovali na to što se negde u ventilacionom sistemu vozila nalazi potencijalno veoma opasan suzavac. Jer, šta ako sistem pogreši i – umesto lopova, suzavcem poprska vlasnik automobila.

Ipak, to što je Tojota patentirala ovaj uređaj, ne znači nužno i da će se on jednog dana ugrađivati u produkcijska vozila. A ako se to i dogodi, Tojota verovatno neće ni koristiti pomenutu opciju sa suzavcem, već samo prijatne i opuštajuće mirise.