Auto-industrija i tržište automobila u velikoj meri su se promenili tokom proteklih deset godina.Na prvi pogled, izgleda kao da je situacija u Srbiji ostala ista - i dalje kupujemo i vozimo uglavnom polovnjake, gledamo kako da uštedimo za nove gume, tražimo što jeftinije rezervne delove i servise...
Iako Srbija nije uporediva sa ekonomski jakim i razvijenim državama, ipak se i kod nas dosta toga izmenilo saobraćaju u protekloj deceniji. Liberalizacija uvoza polovnjaka dovela je do smene generacija, ali i marki automobila na našim putevima.
Sa ulica polako nestaju „Zastavini” automobili, a njihova mesta zauzimaju jeftina polovna vozila iz inostranstva o kojima smo do pre desetak godina, kada su bila nova, mogli samo da maštamo.
Iako standard nije porastao, iako smo u permanentnoj krizi, čini se da je na ulicama sve više vozila, a gužve u saobraćaju su veće nego pre deset godina.
Da li zbog toga što nam je neophodan u svakodnevnom životu, zbog komfornijeg prevoza ili navike tek, u Srbiji se teško odričemo automobila uprkos poskupljenjima goriva i raznim nametima. Krpimo ih i održavamo koliko je potrebno, od registracije do registracije.
Za to vreme, uprkos krizi koja je ozbiljno uzdrmala automobilsku industriju i tržišta u razvijenom svetu, analitičari konstatuju da su se tokom jedne decenije dogodile značajne promene u željama i potrebama kupaca.
Poređenjem podataka o prodaji novih automobila u 2004. i 2013. godini, britanski Auto Express analizirao je koliko su se za 10 godina promenili afiniteti tamošnjih vozača.
Najveći skok prodaje, od čak 122 odsto, zabeležili su gradski automobili, odnosno modeli iz takozvanog „B” segmenta.
S obzirom da su dimenzije ove vrste vozila povećane u poslednjih desetak godina, oni su postali univerzalni automobili koji osim po gradu mogu da se voze i na dužim relacijama, a imaju i funkcionalniju i prostraniju kabinu koja pruža veći komfor putnicima nego ranije.
Upadljivo je i da se prodaja porodičnih automobila, u koje spadaju modeli iz niže srednje klase, za deset godina praktično prepolovila.
Za to vreme, SUV automobili, čija je ponuda u 2004. bila znatno skromnija nego danas, zabeležili su rast prodaje od skoro 40 odsto. Broj isporuka MPV modela, kojih je sve više u ponudi, takođe je povećan i to za 20 odsto.
Ovi podaci pokazuju da su se britanski kupci u poslednjoj deceniji u znatnom broju preorijentisali na vozila iz novih, rastućih segemenata – krosovere i mini-van automobile.
Kriza očigledno nije dotakla one najimućnije, pa je u periodu 2004-2013. prodaja luksuznih automobila u Velikoj Britaniji porasla za čak 40 procenata.
Ako se uporede rezultati prodaje po automobilskim markama, uočljiv je veliki napredak brendova koji su nekada važili za jeftine i nekvalitetne.
Najviše su napredovali Kia i Hyundai, koji su zabeležili skok prodaje od 115, odnosno 104 odsto, ali i Škoda koja je tokom deset godina povećala broj isporuka za 88 odsto.
Njima treba dodati i Dačiju, koja je nova marka na britanskom tržištu i čiji automobili se nisu prodavali u toj zemlji 2004. godini, a koja je u 2013. isporučila preko 17 hiljada vozila, uz očekivani rast u 2014. godini.
Od premijum marki, najveći skok prodaje u Britaniji za 10 godina postigao je Audi, i to za 84 odsto.
Za to vreme, Renault je izgubio poverenje čak 75 odsto britanskih kupaca iz 2004, a prodaja Subarua pala je za 74 odsto. Čak je i Jaguar, nekadašnja domaća automobilska ikona, u nemilosti Britanaca, s obzirom da je zabeležio pad isporuka od 50 odsto.
