Akvlaplaning je veoma opasna pojava koja se dogadja kada se zbog velike brzine kretanja automobila izmedju gume i asfalta stvori tanak sloj vode koji ne može da se istisne – tada vozac gubi kontrolu, pošto se vozilo ponaša kao da je na ledu.

 

Brzina pri kojoj se javlja akvaplaning zavisi od mnogo faktora, medju kojima su namena gume (letnja, zimska, all-weather), njen kvalitet, istrošenost i dimenzije, ali i težina samog vozila. Stoga ne treba štedeti na gumama – one su ipak jedina veza automobila i podloge, a ta veza se ostvaruje samo preko četiri površine ekvivalentne ljudskim dlanovima.

Kanali kojima je ispresecana guma imaju zadatak da “ispumpavaju” vodu da bi se izbegao akvaplaning. Kako se dubina šare smanjuje tokom normalnog životnog veka pneumatika, automatski raste i rizik na mokroj podlozi. Pritom se ne sme zaboraviti ni na pravilan pritisak vazduha, koji bi trebalo proveravati najmanje jednom mesečno (idealno jednom u dve nedelje).

Naravno, cak i najkvalitetnija guma nece biti od pomoci ako kiša obilato pada a vozac ne prilagodi brzinu uslovima na putu. Ukoliko se na putu nađe so, prljavština ili ulje, karakteristike vode se znatno menjaju, pa još lakše dolazi do klizanja.

Kada do najgoreg već dodje, pokušajte da ne paničite i obuzdajte refleksnu potrebu da upotrebite kočnicu ili promenite pravac kretanja, jer će se tako samo pogoršati situacija.

Medjutim, ako imate ABS kočite normalno. Čvrsto držite volan i pokušajte lagano da usporite oduzimanjem gasa dok ne povratite kontrolu nad vozilom.

Posebno upozorenje važi za prve minute nakon početka kiše – tada se voda pomeša sa prašinom, uljem i drugim nečistoćama, pa se stvara izuzetno klizav sloj. Stoga budite izuzetno oprezni u prvih pola sata nakon što su pale prve kapi.