Ideja iza baterije vašeg mobilnog telefona je krajnje prosta, međutim, hemija i tehnologija koje su potrebne da se ona napravi su krajnje komplikovane.
Baterija može da generiše onoliko elektriciteta koliko njene hemijske komponente mogu da uskladište.
Jedini način da momentalno povećamo dužinu trajanja baterije sa trenutnom tehnologijom jeste da povećamo energetsku efikasnost komponenti unutar telefona i povećamo veličinu baterije – ali sve tanji telefoni zahtevaju sve tanje baterije.
Ali bez obzira na veličnu, svako malo desi se da neka od njih eksplodira.
Zašto baterije eksplodiraju?
Što više energije smestimo u telefon, to će on biti opasniji, a današnji smartfoni koriste mnogo energije kako bi napajali sve funkcije bez kojih ne možemo da zamislimo život.
Zato ključnu stvar predstavljaju bezbednost i kontrola grejanja uređaja. Ako se baterija zagreje na temperaturu iznad 80 stepeni Celzijusa usled preteranog i prezahtevnog korišćenja uređaja – dolazimo do takozvanog zida kada komponente počinju da se razlažu i u tom trenutku može da dođe do eksplozije baterije.
Još jedan način da baterija eksplodira odnosi se na fizička oštećenja.
Litijumske baterije dizajnirane su tako da budu lagane, isporučuju puno struje i budu lake za punjenje. To znači da je barijera koja je štiti veoma tanka.
Zbog toga vrlo lako može doći do njenog probijanja, a u slučaju da je i sama struktura baterije oštećena na način na koji dve elektrode mogu da se dodiruju, može doći do kratkog spoja.
Ovo instant električno pražnjenje je eksplozivno i može dovesti do grejanja zapaljivih tečnosti unutar baterije i stvaranja pritiska koji će je izbaciti napolje iz baterije. Ove tečnosti su vrele, zapaljive i u stalnom kontaktu sa varnicom. U pitanju je recept za propast.
Zbog ovoga moderni telefoni uglavnom imaju tanje kućište. Iako zvuči protivno logici, tanji metal je lakše probiti i unutar telefona se zahvaljujući tome stvara manje pritiska.
