Svakodnevno se suočavamo sa 'hejtovanjem' na društvenim mrežama, i često nam nije jasno odakle tolika potreba za tim, i šta je uzrok takvog ponašanja. Međutim, kako što za sve postoji objašnjenje u psihologiji, tako i ovo 'zašto', ima svoje 'zato'.
Psihoterapeut Nebojša Jovanović za portal TV Best kaže da treba razdvojiti konstruktivnu i destruktivnu kritiku, ali da osobe kod kojih je prisutna izražena kritička crta prema svemu, imaju neki defekt u ličnom razvoju, i da kod njih nije sazrela psiha, već su ostali na nivou deteta.
A, kada se radi o konstruktivnim kritikama, treba imati u vidu da se ona mora zasnivati na argumentima.
Prema Jovanovićevim rečima, ukoliko se izražava javno mišljenje na neku misao, onda je svakako potrebno navesti neki izvor kao primer, koji je prihvaćen. A, kada se radi o destruktivnoj kritici, Jovanović kaže da ona spada u crno – belo mišljenje, nema dijalektički ton kako bi se prihvatile i dobre i loše strane, pa se “hejtuje” i ono što je loše, i ono što je dobro.
“Ima ljudi kod kojih je dominantan psihološki mehanizam cepanja. Oni su u osnovi svog mentalnog sklopa kategorični, i sa takvim osobama nema polemike”, kaže Jovanović, i dodaje kako kod njih postoji i neki oblik primitivizma.
Destruktivni hejteri uglavnom imaju nedostatak sopstvenog razvoja i mrze sve što se razvija, i sve što uočavaju kod drugih ljudi, a što oni nemaju.
“To je uglavnom kritika po principu, ja imam neki nedostatak, ne mogu da ga nadomestim ničim, i mrzeću sve što uočim kod drugih, a meni fali – kaže Jovanović, i dodaje kako se tada dešava da kada je nešto istaknuto i, oni će ga po difoltu mrzeti. Kako kaže, umesto da se usmere na sebe i pokušaju da prihvate svoje nedostatke i možda reše problem, oni za sve što nije dobro krive druge ljude, i nedostatke projektuju spolja.
Kao još jedan od bitnijih razloga i masovne pojave javno izražene kritike, su frustracije iz ličnog života. Nezadovoljni svojim stilom življenja, “hejteri” najblaže rečeno besne, a u nedostatku prilike da na stvari koje im smetaju iznesu stav “jedan na jedan”, oni koriste društvene mreže.
“Otkako postoje svi oblici društvenih mreža, nezadovoljni ljudi naprosto koriste prilku da istresu sve svoje frustracije, i da pošto su onemogućeni da odgovore u lice, osećaju potrebu da sve kažu na fejsbuku, tviteru, i da javno diskutuju o svemu”, objašnjava Jovanović, i napominje da je to duhovna hrana za većinu, koji imaju probleme ove prirode.
Prema njegovim rečima ovakav oblik komunikacije je “zarazan” samo kod ljudi koji imaju ovakvu strukturu ličnosti.
“Mržnja i javni stavovi mogu da podstaknu samo one koji su slične psihološke karakteristike, objašnjava Jovanović, i napominje da kod onih koji nemaju sličnu psihu, ne može da pomeri ništa ovog tipa.
