Uživamo u modernom dobu i tehnologijom kojom smo okruženi. Uz nas je uvek barem pametni telefon, ako ne i laptop i tablet. Idemo na Internet preko televizora, čak su nam i frižideri postali "pametni". Ali, dokle je to zaista dovelo?
Svi mi znamo koliko korisna može da bude moderna tehnologija. Međutim, kao i sve na svetu, i ona ima svoje negativne osobine. Naročito kada je reč o tehnologiji koju koristimo svakodnevno i koja utiče na naše navike i ličnosti i to na iznenađujuće načine.
DRUŠTVENE MREŽE – EFEKAT STAKLENOG ZVONA
I dok generalno važi mišljenje da su društvene mreže tu da bi nas spajale i sučeljavale, stvarnost je zapravo drugačija. Algoritmi društvenih mreža napravljeni su tako da korisnici moraju dobro da se potrude da dođu do drugačijih razmišljanja – a većina njih to ne radi. Tako dolazi do efekta staklenog zvona i menjanja perspektive. Okružimo se ljudima sličnih shvatanja i, kad zakoračimo u stvarni svet, ne možemo da poverujemo kako sve ljudi razmišljaju.
TEHNOLOGIJA NARUŠAVA ZDRAVLJE
Da li je ovo uopšte potrebno objašnjavati dodatno? Istraživanja su odavno dokazala da nas pametni telefoni, tableti, televizori, konzole za igranje i računari teraju da sedimo sve više. i krećemo se sve manje, a to dovodi do gojaznosti, lošije ishrane i mnogih drugih obogljenja.
INTERNET UMANJUJE NAŠU PAŽNJU
Nije iznenađujuće to što konzumiranje gomile sadržaja na digitalnim medijima dovodi do smanjivanja raspona pažnje. Studija kanadskih naučnika pokazala je da je u periodu od 2000. do 2015. godine koncentracija Kanađana opala za čak 2.000 puta! Iako se istovremeno jača mogućnost izvršavanja nekoliko radnji istovremeno (multitasking), raspon pažnje od 8 sekundi manji je nego kod zlatne ribice.
GUBIMO STRPLJENJE
Činjenica da su nam potrebne dve sekunde da pronađemo neku informaciju ili da pogledamo kakvo je vreme u Pakistanu, dovodi do toga da smo sve nestrpljiviji. Sada pobesnimo i ako nekom klipu na Internetu treba malko više vremena da se učita.
GPS UTIČE NA MOŽDANE FUNKCIJE
Mnogi ljudi ne uspevaju da se snađu u vožnji ili šetnji bez mapa, koje su danas zamenjene GPS uređajima. Ipak, slabo je poznata činjenica da GPS utiče na naše dugoročno pamćenje. Hipokampus, deo mozga koji kontroliše memoriju, povezan je sa prostornom navigacijom. Istraživanje je pokazalo da korišćenje GPS-a može dovesti do ranog razvoja demencije.
TEHNOLOGIJA UBIJA KREATIVNOST
Toliko je informacija i izvora oko nas da bi čovek pomislio da nas to čini još kreativnijima. Naprotiv, stvarnost je drugačija. Što manje izvora informacija imamo, to smo sve kreativniji i dolazimo brže i lakše do željenog rezultata. Ipak, studije su pokazale i da nivo inteligencije raste, dok nivo kreativnosti opada.
PAMETNI TELEFONI UTIČU NA SPAVANJE
“Ne spavam, drndam net na telefonu” – koliko ste puta čuli ili pročitali na četu takvu rečenicu? Ljudski organizam zna kad je vreme za spavanje a kad za buđenje, na osnovu svetla. Crveno svetlo (poput onog koje vidimo pri zalasku sunca) znak je da je telu vreme za odmor, dok nas plavo svetlo budi – njega vidimo ujutru, ali i na pametnim telefonima i tabletima, koji nam ne daju da spavamo. Plavo svetlo umanjuje lučenje melatonina, supstance koja nas uspavljuje, a uz to skraćuje trajanje REM faze koja je izuzetno važna za mentalno zdravlje.
“KUCKANJE” OŠTEĆUJE NAŠU SPOSOBNOST KOMUNIKACIJE
Dopisivanje, bilo putem SMS-a ili aplikacija, postalo je primarni oblik svakodnevne komunikacije. Mladi danas češće šalju poruke nego što telefoniraju. Naučnici smatraju da to dovodi do umanjenja sposobnosti očitavanja govornikovih osećanja. Nemamo potrebnu dozu neverbalne komunikacije koja razgovor sa nekim čini potpunim.
SVE MANJE INFORMACIJA ZNAMO
Ko nema u vugla, ima u Gugla, stara je srpska poslovica. Poražavajući je takozvani “Gugl efekat” koji je doveo do toga da sve manje informacija znamo i skladištimo u mozgu, jer smo svesni toga da u svakom trenutku možemo na Internetu pronaći sve što nam treba, jer je Internet postao deo kognitivnog procesa. Međutim, to dovodi i do lažnog rasta samopouzdanja koje može biti priličan problem.
ZATRPAVANJE DEZINFORMACIJAMA
Sve je više sajtova koji šire lažne vesti, poput popularnog “Njuz.net”. Međutim, iako je na većini sajtova navedeno da je reč o parodiji, mnogi ljudi i dalje veruju u razne naslove i članke, pa dolazi do generalno velikog problema dezinformisanosti.
