Suočen sa kritikama da nije dovoljno transparentan, Google je dopunio uslove korišćenja jasnim navodima da skenira sve mejlove korisnika.
To rade automatizovani sistemi koji elektronsku prepisku „čitaju” da bi blokirali viruse i spam, ali i da bi na osnovu sadržaja bolje prilagodili oglase.
– Ova analiza se obavlja na poslatim, primljenim i sačuvanim mejlovima bilo kog naloga – navela je kompanija.
Ovim je Google jasno stavio do znanja da obavlja baš one aktivnosti zbog kojih ga kritikuju i tuže aktivisti za zaštitu privatnosti i obrazovni sektor.
– Želimo da naša politika bude jednostavna i lako razumljiva korisnicima. Sada će mnoge stvari biti još jasnije. Promene su zasnovane na povratnim informacijama koje smo dobijali – rekao je predstavnik Googlea.
Skeniranje mejlova je poslednjih meseci bilo u fokusu zapadnih medija, ali aktivisti za zaštitu privatnosti smatraju da ovo nije najgore što poznata informatička kompanija radi i da su problematičniji neki drugi aspekti njegovog delovanja.
– Stvarno je opasno to što Google obrađuje informacije u odeljenju analitike, i što na osnovu pojedinačnih naloga može da vrši profilisanje. Ta količina informacija koju imaju o nama treba da zabrinjava, i zbog toga što je privlačna vladama i zbog povremenih curenja informacija – prokomentarisao je za Guardian Džim Kilok, izvršni direktor američke grupe „Otvorena prava”.
Reklame se na svim platformama Googlea plasiraju na osnovu korisnikove prepiske i celog profila na njegovom servisu, koji obuhvata rezultate pretrage, korišćenje mapa i pregleda na Jutjubu. Po tome se prikazuju oglasi procenjeni kao relevantni, kako bi se povećala šansa da ih korisnici „kliknu”, a Google i njegovi klijenti ostvare što više prihoda.
U novim uslovima korišćenja jasno stoji: „Naši automatizovani sistemi analiziraju vaš sadržaj, uključujući imejl da bi vam ponudili lično relevntne proizvode i usluge, kao što su prilagođeni rezultati pretrage, reklame i zaštita od spama i malvera.”
Skeniranje i indeksiranje elektronske pošte koja ne može u potpunosti da se isključi (dok oglasi mogu da se blokiraju u podešavanjima), moglo bi da predstavlja kršenje američkog zakona FERPA. To je zakon iz 1974. koji se odnosi na podatke koji se o učenicima skupljaju tokom obrazovanja i iskorišćen je kao osnova za pokretanje nekoliko tužbi protiv Googlea u Kaliforniji.
Studenti su tužili kompaniju da je prešla „jezivu liniju” prikupljajući podatke o korisnicima Googleovih aplikacija za obrazovanje da bi im na osnovu njih plasirali reklame.
Iako u ovoj aplikaciji, rasprostranjenoj u američkim obrazovnim ustanovama i širom sveta, nema reklama ukoliko se drugačije ne podesi, strahuje se da bi prikupljeni podaci mogli da se koriste na ostalim Google platformama, kao što su pretraga i Jutjub.
Osim toga, postoji opasnost da ovako prikupljeni podaci u digitalnoj eri ostanu kao neizbrisiv digitalni profil. Na primer, ako nastavnik preko ove aplikacije pošalje roditelju poruku da dete ima neki psihički problem, to može da ostane u profilu te osobe i da je prati doživotno.
– Ko zna šta će Google da radi s tim podatkom i kakve probleme može da napravi u budućnosti. Nekada bi on ostao u nekoj fioci, a danas osobu može da prati doživotno – komentariše Bredli Šir, američki advokat specijalizovan za privatnost u digitalnoj eri.
Neki stručnjaci kažu da je pomenuti zakon zastareo da bi u 21. veku, kada obrazovanje prelazi u „oblak”, definisao šta su podaci o učenicima.
Pored Google-a sve više kompanija nudi besplatna tehnološka rešenja za škole, a zauzvrat dobijaju pristup podacima o učenicima – gde su, koje uređaje koriste, s kim komuniciraju i slično, piše Huffington Post.
