– Najopasnije je naravno kada napadači mogu fizički da se dočepaju uređaja. Na internetu je dostupan softver koji se može kupiti, na primer FlexiSPY sa mesečnom pretlatom oko 60 evra, a sa kojim može da se aktivira nečija kamerica ili da se pročitaju sve poruke – čak i one koje su izbrisane. Moguće je čak presresti i govorne pozive – rekao je Mitnik.
Druga vrsta napada je daljinska i ne traži fizički pristup uređaju. Ovakvim metodama se služe različite vladine i nevladine organizacije za potrebe špijunaže i praćenja kriminalnih aktivnosti.
Reč je o napadima koji koriste ranjivosti u softveru. Primera radi, Mitnik navodi kako je cena za takav propust na platformi iOS 1,5 miliona dolara. Za agencije koje će na taj način moći da špijuniraju milione ljudi, takav iznos je beznačajan.
– Kod Android uređaja, cene takvih ranjivosti su mnogo niže – oko 200 hiljada dolara, jer je u pitanju ranjivija platforma – navodi Mitnik, dodavši kako jednostavno nema način da prosečan korisnik otkrije ima li maliciozni kod na telefonu.
Ono što korisnici mogu da urade jeste da se pobrinu da uvek koriste poslednje izdanje softvera (iOS ili Android) te da koriste snažne lozinke. Ako korisnik ikad posumnja na to da mu je uređaj inficiran malicioznim kodom, najjednostavniji način za popravak moguće štete je povratak na fabrička podešavanja.
