'Svaku tehničku spravu doživljavam kao nekad deda Rade kome je sat bio čudesna sprava', našalila se za Dnevno.rs Ljudmila, profesorka srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi 'Aleksa Šantić'.
Nastavnici i profesori ove osnovne škole iz Kaluđerice trenutno pohađaju kurs informatike, a za većinu od njih rad na računaru nekada je bio samo ”misaona imenica”. Međutim, moderno vreme je učinilo svoje: većina pripadnika „srednje generacije” morala je da se privikne na rad na računaru, i papire, olovke i digitrone zameni „tim strašnim mašinama”.
Mnogi od njih nisu znali kako se kompjuter uopšte uključuje, a kamoli da na njemu rade bilo šta što iziskuje informatička znanja. Svi predmetni nastavnici uključeni su u ovaj program, a kome je najteže ”pao” nisu hteli da otkriju.
– Računar je za mnoge od njih “neprijatelj”. Neophodno je uputiti ih u nove tehnologije i pokazati im da one nisu bauk. Svako od njih se trudi, ali s obzirom na godine veoma brzo napreduju – kaže Dragana Maluckov, profesorka informatike i računarstva.
Uključivanje kompjutera za mnoge predstavlja nešto što rade mehanički, ali ne i za ove ljude.
– Sve što radimo mi je interesantno. Ovde smo kao mala deca. Uključivanje kompjutera, novi red, brisanje greške sve je to novo za nas, a drugi to sigurno rade mehanički – objasnila je profesorka srpskoj jezika i književnosti Ljudmila Dašić, a onda i šaljivo dodala:
”Uglavnom sam nerado prihvatala ove tehničke novine. Svaku tehničku spravu doživljavam kao deda Rade kome je sat bio čudesna sprava”.
Profesorka Maluckova nije stroga i trudi se da bude strpljiva sa njima.
– Pokušavam da budem konkretna i da im predstavim suštinu. Ponekad moram da neke engleske izraze objašnjavam više puta, ali sav taj trud daje rezultat, iz časa u čas sve su bolji. Nimalo mi nisu naporni i zadovoljstvo mi je da radim sa ljudima koji su zainteresovani da nauče nešto novo. Mislim da je važno da razmenjujem ideje sa učenicima bez obzira na njihove godine – iskrena je mlada profesorka informatike.
”Čudesna sprava kompjuter”, kako je pisao u zbirci pripovedaka ”Bašta sljezove boje” Branko Ćopić, očigledno mnogima zadaje ”glavobolje”. Međutim, čini se da se u svetu stariji ljudi za računarom mnogo bolje snalaze.
– Tehnologija u svetu brže napreduje i u skladu sa tim ljudi lakše prihvataju novine. Svesni su koliko nova saznanja mogu da poprave kvalitet njihovog zivota – navodi Maluckova.
U današnje vreme, deca već od malih nogu ”uplovljavaju u vode tehnologije”. Zato im već u školskim danima ništa nije strano, pa ponekad i sami podučavaju svoje nastavnike.
– Pošto u učionici u kojoj je moje odeljenje imamo kompjuter, učenici mi često pomažu kada u nečemu ne umem da se snađem. Tek sada sam krenula na ove časove obuke, pa ću se nadalje sama snalaziti – kroz smeh kaže profesorka srpskog jezika i književnosti Svetlana Stamenković.
Profesorka informatike objasnila je da je pristup deci i odrasim ljudima sasvim drugačiji.
– Najvažnije mi je da imam povratnu informaciju od svojih učenika, bilo da su oni deca ili odrasli. Ukoliko ne podstaknete učenika, tj. ne izazovete reakciju, čas nije uspešan – dodaje ona.
Kako nam je objasnio još jedan polaznik kursa, profesor fizičkog vaspitanja Milan Stojnić ”zbog biološkog starenja mozga teže se uči u starijim godina”.
– Kao i decu, i odrasle je važno dovesti u stanje da žele da nešto nauče, a onda se prilagoditi njihovim sposobnostima – naveo je on za Dnevno.rs.
