Virus koji se krije u Boot Sectoru

Gledano čisto iz korisničke perspektive, ova vrsta virusa je najopasnija zato jer inficira glavni boot record računara i zbog toga je jako teško eliminisati ga. Jedna od neželjenih ali nužnih mera uključuje potpuno formatiranje računara u slučaju da virus enkriptuje boot sector ili nanese preveliku štetu samom kodu.

Virus se najčešće širi putem USB-a i drugih prenosnih uređaja. Najrašireniji je bio tokom devedesetih kada smo sve podatke prenosili na disketama, ali danas je ređi zbog poboljšane BIOS ahitekture.

Ovo, naravno, ne znači da ga možete zanemariti: on se i danas širi putem dodataka u elektronskoj pošti.

Virus koji se aktivira direktnom interakcijom

Ova vrsta virusa je jedna od najraširenijih. Virus se ne instalira ili skriva u memoriji, već se spaja na .EXE ili .COM datoteke, što znači da se aktivira kada neko pokrene konkretni program.

Pošto se aktivira, virus nastoji da se proširi na programe slične domaćinu.

‘Dobra strana’ ove vrste virusa je što ne briše podatke niti usporava računar. On onemogućava pristup određenim vrstama datoteka, ali lako se briše pomoću antivirusnih programa.

Virus koji se naseljava u računarski sistem

Ova vrsta virusa se, za razliku od one koja se aktivira direktnom interakcijom, širi bez uticaja korisnika i sistematski uništava zaraženi sistem. Postoje dve podvrste: oni koji se šire brzo i oni koji se šire sporo. Brzi virusi napravljeni su da naprave maksimalnu štetu u minimalnom vremenu i načelno se mogu lakše prepoznati. Sporiji su često metodični u pristupu i idu tako daleko da čak inficiraju sam antivirusni softver.

Takođe, za razliku od ostalih vrsta virusa, ovaj je nemoguće izbrisati softverom za ubijanje malvera, što znači da se njihovo brisanje vrši putem posebnih zakrpa koje deluju na ceo operativni sistem.

Multiparticijski virus

Dok neke vrste virusa koriste specifičnu metodu infekcije, ovaj ne bira nego kombinuje nekoliko različitih. Na primer, može se širiti tako što se prilagodi sistemu – traži (vrlo) specifične vrste datoteka ili određeni operativni sistem.

Oni mogu istovremeno da inficiraju boot sektor i izvršne datoteke, stvorivši vrlo brz i učinkovit vektor zaraze.

Problem kod ove vrste virusa je što ih je strašno teško eliminisati. Oni se šire na nekoliko frontova, što znači da ako izbrišete jedan, drugi može da nastavi infekciju nakon ponovnog pokretanja računara.

Polimorfni virusi

Za razliku od standardnih virusa, polimofrni se menjaju svaki put kad se repliciraju, što otprilike znači da kompanijama koje prave antivirusni softrver treba mnogo vremena da otkriju na koji način konkretni virus mutira. Naime, problem kod antivirusa je što mogu da prepoznaju virus koji ima neki specifični kod. Ako se taj kod sa svakom generacijom menja, virus se može kamuflirati kao standardni softver i izbeći zaštitne mere.

Virus brisač

Ova vrsta virusa jedna je od najiritantnijih za korisnike zato što briše sadržaj datoteka koje inficira. Jedini pravi način na koji se može izbrisati je brisanjem same datoteke, što znači da korisnik tim procesom često gubi i podatke.

I pre nego što pitate, da, ova vrsta virusa može inficirati cele aplikacije.

Virus brisač širi se putem elektronske pošte i relativno ga je teško prepoznati. Najrašireniji je bio tokom ranih 2000-ih, što ne znači da ga ne možete pronaći i danas.

Virus koji ispunjava prazni prostor u datoteci

Ova vrsta virusa među sigurnosnim stručnjacima nosi nadimak ‘virusi karijes’, a u načelu je inteligentnija od ostalih vrsta digitalnih infekcija. Obični virus se, naime, jednostavno uhvati za datoteku, dok ovaj ulazi u prazni prostor unutar same datoteke.

Ova neobična metoda omogućava mu da inficira program bez oštećivanja koda i promene veličine, što znači da može lakše da zaobiđe anti-detekcijske tehnike od kojih zavise druge vrste virusa. Na našu sreću, ova vrsta sofisticiranog virusa relativno je retka.