Koji god telefon da koristite, uvek ćete se žaliti kako vam baterija brzo „iscuri”. Razlog za to je što ni najnaprednije litijum jonske baterije vremenom gube kapacitet.
Ovaj problem možda može biti rešen nakon novih studija sprovedenih uz podršku američkog Ministarstva energetike.
Ove studije pažljivim posmatranjem materijala od kojih su izrađene katode i anode modernih baterija, traže ključ u razrešenju problema. Istraživači smatraju da su krivci za brzo trošenje baterije sićušne nanokiseline.
Naučnici su već ukazali da su ove komponente glavni krivac propadanja baterije, ali mehanizam nije bio poznat.
Tim istarživača koristio je izuzetno osetljiv transmisioni elektronski mikroskop, kako bi pratili promene u visokokvalitetnim anodama od nikl oksida, dok su se naizmenično punile i praznile.
Eksperiment je pokazao da dok litijumski joni prolaze kroz katode i anode, oni polako počinju da zatvaraju jonske kanale zbog reagovanja sa nikla oksidom i proizvode male kristale (u suštini, naslage soli).
Ovi kristali menjaju strukturu baterije i čine da se drugi joni kreću manje efikasno, zbog čega se smanjuje kapacitet baterije.
Na iznenađenje naučnika, propadanje nije imalo nikakvu doslednu šemu, barem ne u početku.
Druga studija koja je sprovedena u Nacionalnoj laboratoriji za ispitivanje obnovljivih izvora energije pratila je efekte brzine punjenja i kapciteta baterija, ali se više fokusirala na katodu.
Oba istraživanja mogu pomoći u razvoju baterija sa boljim kapacitetom, kažu naučnici.
