Platforma za proveru istorije vozila, carVertical, nedavno je pokušala da otkrije kako prevare sa kilometražom variraju od zemlje do zemlje. Kompanija je sprovela istraživanje na osnovu 900.000 istorija vozila urađenih tokom 2021. Rezultati su pokazali prednjačenje u prevarama kilometraže, ali i neka druga otkrića koja će vas iznenaditi.
Vraćena kilometraža je najčešća u centralnoj i istočnoj Evropi
Na osnovu podataka, ove prevare se najčešće desavaju u Letoniji. Više od 24% vozila iz ove zemlje proverenih putem carVerticala pokazuju promene u kilometraži. Ovaj veliki procenat pokazuje da svaki četvrti kupac polovnog auta u Letoniji vozi auto koji je ukaljan od strane kriminalaca.
Drugo mesto na listi prevara vezanih za očitavanje kilometraže ide Rumuniji. Svaki peti auto, skoro 20% vozila proverenih na sajtu carVerticala ima ovaj problem.
Stvari nisu bolje ni u drugim baltičkim zemljama, kako je Estonija na trećem, a Litvanija na četvrtom mestu. Rusija i Ukrajina su takođe u vrhu liste zemalja sa najčešćim prevarama odometra.
Sa druge strane, situacija u nekim zemljama centralne i južne Evrope izgleda mnogo bolje, ali i najpoštenija tržišta se ipak suočavaju sa ovim problemom. Svako deseto provereno vozilo u Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji ima vraćenu kilometražu. Međutim, procenat ovih vozila dostiže 12% u Poljskoj i 14% u Mađarskoj.
Kolateralna šteta za evropsku ekonomiju
Glavni za komunikacije u carVerticalu, gospodin Matas Buzelis, napominje da netransparentnost u Evropi košta milijarde eura svake godine. Kupovinom jeftinijih vozila ljudi misle da odlično prolaze, ali zapravo će ih popravke izaći skuplje u slučaju kada vozilo ima mutnu istoriju korišćenja.
“Glavni izvori polovnih vozila za istočnu Evropu su Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Italija. Međudržavna kupovina vozila je najriskantnija jer u ovim slučajevima dolazi do najvećeg broja prevara kada pričamo o kilometraži. Vraćanje kilometraže je takozvani ,,nevidljivi zločin”. Prema nekim istraživanjima, to proizvodi ekonomsku štetu od više od 9 milijardi eura na godišnjem nivou, i to samo u Evropi”, objašnjava Buzelis.
Problem je što vlasti ne mogu efektivno da prate kriminalce koji se bave ovim vidom prevare, a tu je i pitanje kazne u slučaju lada se ovakva prevara ustanovi. Dok su zemlje zapadne Evrope poznate po tome da izriču velike finansijske kazne ili čak i zatvorske kazne za ovaj zločin, često nema dovoljno resursa za rešavanje ovakvih slučajeva u okviru slabijih tržišta, gde su auto placevi u proseku stariji.
Vozila sa lažnom kilometražom je mnogo teže prodati
2021. je bila izazovna godina za automobilsku industriju zbog tekuće krize poluprovodnika. Niko nije želeo da se otarasi automobila koji su iznajmili jer nije bilo vozila kojim bi ga zamenili. Kupci polovnih automobila nastavljaju da se bore jer je primetan nedostatak besprekornih automobila na tržištu polovnih automobila.
Prema carVertical-u, 2022. će nastaviti da nas muči sa istim problemima do kraja godine. Buzelis ističe koliko je važno da se proveri istorija automobila svaki put kada kupujete polovno vozilo.
„Istina je da uz sve poremećaje u lancu snabdevanja u poslednjih nekoliko godina, besprekorna vozila su malobrojna. To, međutim, nije dobar razlog da kupitebilo šta. Provera istorije može otkloniti mnoge uobičajene prevare na koje ćete naići na tržištu, a prevara sa kilometražom je među najčešćim.”
Ne samo da su vozila sa prevarama na kilometraži teže i skuplja za održavanje, već ih je i veoma teško prodati po originalnoj ceni ili čak jeftinije. Prema rečima stručnjaka za automobile, kupci često na kraju preplate automobile sa netačnim očitanjima brojača kilometara i do 25%. A kako transparentnost na tržištu bude rasla, prodaja takvog automobila će biti sve teža.
