Naime, informatičar Džejms Houls je 2013. godine laptop rastavio na delove i prodao ih, a hard disk je spremio na sigurno znajući da sadrži podatke za bitkoin. Nešto kasnije čistio je sobu, kada je hard disk zabunom završio u kanti za smeće, a potom i na deponiji u Njuportu.
S obzirom na to da je vrednost kriptovalute znatno porasla od tada i količina bitkoina koju je imao sada vredi otprilike 273 miliona dolara. Houls (37) je još 2009. godine počeo s “rudarenjem” bitkoina te je na hard disku sačuvao digitalni novčanik na kojem se nalazilo 7.500 bitkoina, piše Kilx.
Sada je uveren da ga je ta greška skupo koštala, navodeći da je u potragu za diskom krenuo kada je video da je vrednost bitkoina porasla, međutim, tek tada je shvatio da je on završio na deponiji.
Houls se obratio gradskom veću Njuporta u Velsu tražeći dozvolu za iskopavanje određenog dela smetlišta na kojem veruje da se nalazi disk.
Zauzvrat je ponudio da plati četvrtinu trenutne vrednosti koja bi, kako kaže, mogla biti podeljena lokalnom stanovništvu.
Bitkoin je inače 2009. godine stvorio anonimni računarski programer ili grupa programera poznata kao Satoshi Nakamoto. Njegova vrednost je znatno porasla poslednjih nedelja i reč je o 37.000 dolara.
– Ponudio sam da doniram 25 posto od ukupne vrednosti što je 71,7 miliona dolara gradu Njuport ukoliko pronađem bitkoine. Nažalost, ta ponuda je odbijena i vlasti ne žele da razgovaraju o tome – naveo je Howells.
Međutim, nije odustao i otišao je na odlagalište zatrpano smećem uveren da će pronaći hard disk.
– Plan bi bio da iskopa određeni de smetlišta na osnovu mrežnog referentnog sistema i oporavi disk poštujući sigurnosne i ekološke standarde. Disk bi zatim predao stručnjacima za oporavak podataka koji ga mogu vratiti na fabričke postavke dodajući nove delove te popraviti jedan mali deo koji mi treba kako bi pristupio bitkoinima. Vrlo rado ću deo novca podeliti sa ljudima Njuporta i svima onima koji mi daju priliku da potražim disk – dodao je Houls, prenosi Klix.
Iz gradskog veća su naglasili da su u nekoliko navrata kazali programeru da iskopavanje na tom mestu nije moguće jer bi imalo uticaja na okolinu.
– Troškovi iskopavanja deponije, skladištenje i obrade otpada bi mogli koštati milione funti, a bez ikakvih garancija da će disk biti pronađen i ispravan – poručili su.
