Poznati američki esejista i višestruki dobitnik Pulicerove nagrade Tomas Loren Fridman u najnovijoj kolumni za Njujork Tajms pokušao je da objasni šta bi to moglo da znači za čovečanstvo, piše Jutarnji list.
Ispričao je kako je prošle nedelje doživeo neverovatno, ali istovremeno uznemiravajuće iskustvo.
Kreg Mandl, bivši glavni direktor za istraživanje i strategiju u Majkrosoftu demonstrirao je GPT-4, najnapredniju verziju četbota veštačke inteligencije, koju je razvio OpenAI.
Kreg je istakao da misli da je ovo najveći izum čovečanstva ikada, koji će doneti transformaciju.
Dodao je kako će veliki jezički modeli poput ChatGPT-a stalno povećavati svoje mogućnosti i odvesti nas prema „obliku opšte veštačke inteligencije“ i pružiti inovativnost u idejama i otkrićima koje dosad nikada nisu bile moguće.
Kako piše Fridman, Kreg je najprije zamolio GPT-4 da sažeto opiše muzej „Planet Word“ i njegovu misiju, i to je učinio savršeno, u samo nekoliko sekundi.
Zatim ga je zamolio da učini isto u 200 reči, i to je trajalo nekoliko sekundi, a onda ga je isto zamolio da učini isto na arapskom, mandarinskom i engelskom, ali u obliku Šekspirovih soneta. Sve je trajalo samo dve sekunde.
„Pogodit će nas tornado“
Druga stvar koja mu je pala na pamet bila je scena na početku filma Čarobnjak iz Oza – tornado koji sve diže u vazduh i stvara vrtlog, uključujući Doroti i Tota, a onda scena kada svi oni odlaze sa ovozemaljskog, crno-belog Kanzasa do futurističke zemlje Oz, gde je sve u bojama.
„Upravo takav tornado će nas pogoditi. Ovo je prometejski trenutak, jedan od onih trenutaka u istoriji kada se uvode novi alati, načini razmišljanja i izvori energije koji predstavljaju pomak u odnosu na ono što je postojalo, gde ne možete da promenite samo jednu stvar, već sve – način na koji stvarate, kako radite, ali i kako varate, činite zločine i vodite ratove“, kazao je Fridman.
Ali kao što je Doroti otkrila u Ozu dobru i lošu vešticu, tako će biti i s ChatGPT-om, predviđa on.
Poslednji put kada je čovek izmislio tako moćnu tehnologiju radilo se o nuklearnoj energiji – može da se upotrebi da obasja celu državu ili da uništi celu planetu.
Treba naglasiti da su nuklearnu energiju razvila politička tela, koja su kolektivno stvorila sastav kontrole da obuzdaju njeno širenje među lošim akterima – „nije savršen, ali nije ni loš“, kazao je.
S druge strane, veštačku inteligenciju uvode privatne firme radi profita.
Pitanje koje treba da se postavi, tvrdi Kreg, jeste kako upravljati državom i svetom u kojem veštačke inteligencije „mogu da budu oružje ili alati u svakoj oblasti“ dok ih kontrolišu privatne firme i svakim danom postaju sve moćniji.
