Srbija je svojom neutralnošžu u vezi sa ukrajinskom krizom pogodila metu, ali to ima ograničeno dejstvo, smatra bivši ambasador Srbije u Ukrajini Dušan Lazić.
On je gostujući u Kažiprstu B92 ocenio da je ponašanje i pristup Srbije u vezi sa događajima u Ukrajini kao i neutralnim stavom prema Briselu i Moskvi bilo dobro i mudro. – Kupili smo vreme promenom vlade, ta naša nuetralnost ima ograničeno dejstvo, ali moramo razmišljati kako dalje. Ukoliko se desi da se konfrontacija velikih sila, dakle sigurno je da će Srbija biti pod pritiskom i Zapada i Rusije da se opredeljuje. A kako birati u takvoj situaciji, to su izazovi u kojima moramo da nađemo izalaz, ali u centru pažnje mora da bude interes naše države – kaže Lazić.
On smatra da Srbija nikako ne sme da napusti orjentaciju ka EU i evrointegracije moraju da nam budu foksu. Lazić isitče da je zanimljiva javna pohvala koju je Srbiji dobila u vezi sa njenim stavom oko krize u Ukrajini.
– Vrlo je indikatvno to što su javno i Zapad i Rusija pozitinvo ocenili naše ponašanje. To je jedna javna ocena, ali sam ja gotovo ubeđen da njihove interne analize pokazuju drugačije zaključke o kojima mi nismo baš tako detaljno upoznati – objašnjava bivši ambasador.
Lazić ističe da je sukob u Ukrajini ključna vododelnica budućih odnosa SAD, EU pa i NATO-a sa jedne i Rusije sa druge strane koji su sada kako kaže na najnižem nivou od Hladnog rata.
– To će biti težak proces da se dođe do saradnje popravaljanja tih odnosa, i ako se uskoro krene tim putem da veliki prevaziđu razumno sukobe i nesuglasice, za nas ne bi trebalo da bude probelma da nastavimo evrointegracije i istovrmeno držimo najbolje odnose i saradnju sa Rusijom. To nisu isti procesi, jer je EU organizacija u koju želite da uđete i samim tim prihvatate prava i njene obaveze, a sa Rusima razvijate međusobnu saradnju što mora da ostane konstanta naše politke – kaže Lazić.
Kada je reč o Južnom toku, Dušan Lazić smatra da je pitanje tog važnog i strateškog gasovoda koji prolazi kroz Srbiji i jedan broj zemalja EU nešto što se mora raspraviti između Brisela i Moskve.
– Mi smo suviše mali da bi mogli da utičemo na te odnose, ali možemo da gledamo gde su naši interesi i kako da ih najuspešnije zaštitimo. Znate, sudbina svih malih i srednjih nacija i država je da su često izložene raznim pritisicma velikih sila. Jedino što mi mali imamo je to međunarodno pravo, kakvo takvo je, pri čemu je najvažniji element poštovanje teritorijalnog integriteta – zaključio je Dušan Lazić.
Krim će ostati ruski
Komentarišući najnoviji potez predsednika Rusije Vladimira Putina koji je pozvao proruske demonstrante u istočnoj Ukrajini da odlože referendum o autonomiji i nezavisnosti koji je zakazan za 11. maj za neki kasniji datum, Dušan Lazić ocenjuje da to jeste ohrabrujući obrt ali da tek treba videti kako će se stvari na terenu razvijati.
– Putinov potez je jedan pozitivan gest koji bi vodio smanjivanju tenzija i izlasku iz krize putem pregovora ali bih ipak zadržao jednu dozu opreza, moramo videti da li će to moći da se sprovede na samom istoku Ukrajine. A kiritke koje su odmah stigle iz Kijeva od v.d premijera Jacenjuka su pre svega taktičke i propagandne – kaže Lazić.
Lazić koji je do skoro bio ambasador Srbije u Ukrajini ističe da je to jedna vrlo specifična zemlja podeljena po raznim osnovama – od nacionalnog i etničkog pitanja, kulturno, ekonomski, socijalno te da je federalizacija zemlje pravac kojim treba tražiti izlaz.
– Ja bih čak rekao da su te duboke podele koje su postojale Ukrajini postale karakteristike same zemlje, a glavni pravac za boljitak je da se te razlike ako je ikako moguće smanje…Imate koncentraciju velikog bogatstva u malom broju ruku i veliku količinu siromašva zbog čega se te razlike ne prevazilaze već se samo produbljuje. U svakom slučaju, ako dođe do nekog dogovora unutar same Ukrajine, Kijev će istoku morati da da veću autonomiju ako je cilj da se sačuva zemlja u celini – objašnjava bivši ambasador Srbije u Ukrajini.
Dušan Lazić smatra i da će Krim ostati ruski kako zbog istorijskih faktora tako i zbog vrlo rasprostranjenog ubeđenja samih Rusa da je Krim njihov.
– Mislim da niko realan ne može da smatra da se Krim može vratiti Ukrajini. Krim je završena stvar i imam utisak da čak ne javno, ali prigušeno zapad polazi od te činjenice – kaže on.
Lazić zaključuje i da odlazak predsednika Rusije Vladimira Putina sutra na Krim povodom 9. maja Dana pobede samo još jedna manifestacija da se pokaže da je Krim ruski.
