Sigurno ste se svi barem jednom našli u onom trenu da ste pojeli kesu čipsa, a da uopšte toga niste bili svesni.

 

Ne brinite, ukoliko ste u stanju da “smlavite” kesu čipsa, čak i ono najveće pakovanje, a da se potom pitate kako je moguće da ste i dalje gladni – nije problem u vama. Nemate pantljičaru, niste bolesni, reč je o prevari. Tačnije, o fenomenu koji se zove “nestajuća kalorična gustina”.

Osim soli, šećera i masnoća, kompanije koje proizvode grickalice usavršile su razne druge aspekte koje njihove proizvode čine apsolutno neodoljivim.

Ako uzmemo čips za primer, istraživanja su pokazala da su najukusniji oni koji najviše hrskaju dok ih jedemo. Zato se naučnici trude da usavrše što hrskaviji čips, kako bi korisnici još više uživali.

Međutim, vremenom je usavršen i pomenuti fenomen nestajuće kalorične gustine.

Kada ga sažvaćemo i on nam se maltene istopi u ustima, čips nas zavara da su kalorije isparile, kao da jedemo, na primer celer. Nema kalorija, dakle nema razloga da vam mozak kaže – “Sad je dosta, prestani da jedeš to”.