Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc o suđenju lideru radikala, Karadžiću, Mladiću, Hadžiću: Privremeno puštanje na slobodu nesrećna posledica. Tribunal treba kritički da razmisli o svom radu.
Tužilaštvo se neće žaliti na odluku o privremenom puštanju Vojislava Šešelja na slobodu, iako bi to moglo. Jedan od razloga je što nemamo pristup medicinskoj dokumentaciji.
To u intervjuu za „Novosti” ističe glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc koji danas stiže u posetu Beogradu, gde će sa našim zvaničnicima razgovarati o saradnji Tribunala sa vlastima Srbije, a u okviru priprema za redovni izveštaj Savetu bezbednosti UN o radu suda. Prethodnih dana Bramerc je već izjavio da se presuda Šešelju ne može očekivati pre kraja 2015, dodavši da će, kada odluka bude doneta, lider radikala biti pozvan da se vrati u Hag.
Kako gledate na puštanje Šešelja na privremenu slobodu?
– Naravno, niko ne može da bude zadovoljan tim razvojem događaja. Presuda u ovom predmetu je po rasporedu trebalo da bude doneta 30. oktobra 2013. Posle, po našem mišljenju neopravdane smene sudije Harhofa iz predmeta, imenovan je novi sudija i nadali smo se da će presuda da bude doneta u oktobru 2014. Kada je postalo jasno da novoimenovanom sudiji treba puno više vremena nego što je prethodno procenjeno da se upozna s ovim predmetom, i to još u kombinaciji s objavljenim izveštajima o Šešeljevom zdravstvenom stanju – privremeno puštanje na slobodu se dogodilo kao nesrećna posledica.
Mislite li da je pravedno i korektno držati optužene više od deset godina u pritvoru bez izrečene presude?
– Cilj Tribunala nikada nije bio da bilo koje suđenje traje toliko dugo. Mnogi predmeti imaju veliku bazu zločina, a pogotovo ako se radi o predmetu gde ima više optuženih, potrebno je vreme da se dokazi predoče. Iako se predmet Šešelj ne može uporediti po veličini s tim drugim predmetima, činjenica je da Šešelj nije ničim olakšao stvar i da je on sam prouzrokovao mnoga kašnjenja, odnosno prekide postupka tako što je objavljivao imena zaštićenih svedoka zbog čega je u tri navrata bio osuđen.
Međutim, ti incidenti sami ne mogu opravdati kašnjenje. Potrebno je da Tribunal kritički razmisli o nedostacima u ovom predmetu. Znate, poslednji svedok optužbe je svedočio u januaru 2010. godine. Dokaznog postupka odbrane nije bilo. Mogu da razumem da se mnogi čude šta je Tribunal radio protekle četiri godine da se našao u trenutnoj situaciji.
S obzirom na to da nema drugih uslova za puštanje Vojislava Šešelja na privremenu slobodu osim da ne utiče na svedoke i žrtve, da li to znači da može slobodno da učestvuje u javnom, političkom i društvenom životu, i hoće li to uticati na proces?
– Ovo pitanje treba da bude postavljeno sudijama.
Kakvo je vaše mišljenje o osnivanju Specijalnog suda za zločine počinjene na Kosovu posle optužbi za trgovinu organima, koji bi uskoro trebalo da bude osnovan, možda u Hagu, baš u delu Tribunala u kom ste vi glavni tužilac?
– U principu, ja sam uvek za uspostavljanje internacionalnog mehanizma za utvrđivanje odgovornosti ako nacionalne vlasti ne mogu ili ne žele da obavljaju svoju dužnost. Međutim, nemam dovoljno znanja o slučajevima koji opravdavaju uspostavljanje ovog suda ili o strukturi ovog mehanizma, da bih dao stručno mišljenje.
Kako se odvijaju procesi ostalim osuđenim Srbima u Hagu?
– Svi predmeti, osim predmeta Šešelj, odvijaju se dobro. U predmetu Karadžić izveli smo dokaze kao što je planirano. Završne reči su održane krajem septembra i početkom oktobra i tražili smo doživotni zatvor. Sada čekamo presudu. Karadžić je opužen za genocide u Srebrenici, etničko čišćenje u brojnim opštinama, granatiranje Sarajeva… Smatramo da je Karadžić bio mozak i arhitekta ovih zločina. U predmetu Mladić dokaze izvodi odbrana. Sudsko veće je nedavno odobrilo naš zahtev za ponovno otvaranje dokaznog postupka Tužilaštva kako bismo predočili dokaze u vezi s masovnom grobnicom u Tomašici u opštini Prijedor. Masovna grobnica je otkrivena u septembru 2013. Odbrana izvodi dokaze i u predmetu Hadžić. U ovom trenutku došlo je do kašnjenja uzrokovanih zdravstvenom situacijom optuženog.
HAŠKI TRIBUNAL ZATVARA VRATA 2017.
Kada će Tribunal konačno da zatvori vrata? I šta mislite o ideji da Srbi osuđeni u Hagu izdržavaju kazne u zatvorima u Srbiji?
– Prema sadašnjem planu, trebalo bi da Tribunal završi s radom do 2017. godine. Kada je Tribunal osnovan, mišljenje generalnog sekretara UN bilo je da lica osuđena pred Međunarodnim sudom ne treba da izdržavaju kazne u zemljama bivše Jugoslavije. Razumem da Srbija želi da promeni ovu odluku i u svetlu bolje saradnje sa Tribunalom. Tužilaštvo nije formalno uključeno u proces odlučivanja u vezi s ovim pitanjem, ali, iako možemo da potvrdimo da je saradnja dramatično poboljšana, mislimo da postoji još određeni broj dobrih razloga da se sistem još ne promeni.
