– Kristijan više od dvadeset godina, u kontinuitetu radi crteže, akvarele, kolaže...Izabran je da kao umetnik otvori ovaj projekat jer je on jedan od najreprezentativnijih predstavnika srpske prison art scene – kaže za Dnevno.rs Goran Stojčetović, predsednik udruženja 'Art Brut Serbia'.
Kristijan Golubović juče je postao počasni član udruženja umetnika „Art Brut Serbia” iz Beograda koji ima za cilj osnivanje PRISON ART scene u Srbiji. Početak njegove, sada zvanične umetničke karijere obeležiće izložba „Vidimo se u crtežu” inspirisana filmom sličnog imena u kome upravo Kristijan govori da preko crtanja, vajanja, izrada perli i pisanja, beži u „zdrav razum”.
Goran Stojčetović, predsednik udruženja „Art Brut Serbia” za portal Dnevno.rs kaže da je Kristijan Golubović izabran da kao umetnik otvori ovaj projekat jer je on jedan od najreprezentativnijih predstavnika srpske prison art scene.
– Kristijan otvoreno govori o sebi i o onome šta se dešavalo devedesetih, a mogli smo ga čuti i kako priča o svojim crtežima, koje je, uglavnom, radio u zatvorima, u kojima je proveo veći deo svog zivota. Ipak, o njegovom likovnom stvaralaštvu se vrlo malo zna – objašnjava Stojčetović.
Predsednik ovog udruženja dodaje i da se Kristijan Golubović već godinama bavi umetnošću.
– Kristijan Golubović, više od dvadeset godina, u kontinuitetu, radi crteže, akvarele, kolaže, lutke od papira, skulpture od pruća, čačkalica i mermera, gravire na staklu i mozaike u kojima opisuje njegov odnos prema sebi, porodici, prijateljima, ženi, društvu, religiji, pravdi. Crteži su, pretežno, rađeni markerima na kvalitetnom papiru, brižljivo sortirani po periodima i mestima na kojima su rađeni. Preovladavaju crvena i crna boja, za koju Kristijan smatra da najbolje pokazuju njegov život rastrzan između strasti, krvi i smrti – priča Stojčetović.
Kristijanova umetnost
– Crteži su, pretežno, rađeni markerima na kvalitetnom papiru, brižljivo sortirani po periodima i mestima na kojima su rađeni. Preovladavaju crvena i crna boja, za koju Kristijan smatra da najbolje pokazuju njegov život rastrzan između strasti, krvi i smrti. Duboko znakovan, često alegoričan i apstraktan, kroz radove ne pokazuje pokajanje i ne radi na dopadljivosti publici i društvu već se prikazuje kao talentovan čovek koji je takav kakav jeste. Najčešći motivi u njegovim radovima su: ptice, ribe, raspeće Hristovo, ikone, Adam i Eva, slobodne kompozicije, konji, autoportreti, portreti Napoleona, Hitlera, Čarlija Čaplina i Van Goga, brodovi na moru, slavine, satovi, oružje, voće i erotika. Posebno su zanimljivi crteži na kovertama od dobijenih pisama u zatvoru. Često koristi krivolinijske i pravolinijske lenjire pa dobijene linije dorađuje slobodnim potezima stvarajući kontrast i dinamiku u kojoj njegove forme slobodno igraju kroz čvrsto i sterilno polje mehaničkih linija. Crtež najčešće počinje nesvesnim pokretima i žvrljotinama koje tokom rada definiše u likovno-psihološku formu. Sve je podređeno izražajnosti i obojenosti linija. U crtežima gde prikazuje svoje viđenje pravoslavnih ikona izuzima crtanje lica svetaca jer, kako kaže, nije dostojan te lepote i čistote – objašnjava Goran Stojčetović.
Ceo prostor Kristijanovog stana je, kako kaže Stojčetović, ispunjen je brojnim fasciklama i slikarskim mapama u kojima brižno čuva svoje radove.
– Ovo je moj život! – rekao je Kristijan, pokazujući na svoje crteže.
– Odbijanje našeg zahteva za organizovanje izložbe Kristijana Golubovića od nekoliko beogradskih galerija i kulturnih centara, navelo nas je da se obratimo našim prijateljima iz Alternativnog kulturnog centra u Gračanici da nam pruže podršku i omoguće izložbu, i otud, na našu obostranu radost, izložba je u Gračanici, 3.aprila u 20.30 časova – najavljuje Goran Stojčetović.
Opšte je poznato da umetnost ima terapijsko dejstvo i da čoveka oslobađa frustracija i agresivnosti.
Umetnički pravac ART BRUT, koga je 1947.g. osnovao francuski slikar Žan Dibife, mnogo je uticao na stvaranje današnje, izuzetno raznolike umetničke scene. Dibife je u sistem umetničke vrednosti uveo umetnost marginalizovanih grupa ljudi i pojedinaca i na taj način pokrenuo lavinu novih umetničkih izraza i novog viđenja čoveka. PRISON ART ili zatvorska umetnost je deo nasleđa art brut umetnosti u kojoj se talentovani zatvorenici izražavaju kroz sve vidove umetnosti u okviru zatvorskih mogućnosti.U tom smislu, imaju izvesne privilegije za umetničko stvaranje i promociju njihove umetnosti, sa krajnjim ciljem smanjivanja agresivnosti i psihičkih tenzija kod zatvorenika, kao i obezbeđivanje društvene i finansijske podrške za život posle odslužene zatvorske kazne. U svetu je veoma dobro organizovan sistem zatvorske umetnosti, posebno u SAD, gde, kao jedan od primera, postoji velika koalicija zatvorske umetnosti u kojima ozbiljno i temeljno rade na fenomenu umetnosti zatvorenika. U Srbiji ima nekoliko likovnih kolonija i smotri, organizuju se izložbe zatvorenika ali nema profesionalne analize radova i individualnog rada sa talentima. Ne postoji jedinstveni arhiv radova, nikakva zaštita i očuvanje radova, jednostavno je sve podređeno individualnim mogućnostima upravnika zatvorskih institucija.
